У основној школи била сам одличан ђак. У средњој такође, али не зато што сам била толико генијална и што сам вољела да учим већ највише због тога што су моји родитељи цијели живот од мене само очекивали петице.
Сада са 38 година кад размишљам о томе, схватам да је то било непотребно и да оцјене у школи нису пресудне за успјех у животу, каже Новосађанка Ана С. и додаје има рођака који је добио дијабетес након што је у основној школи добио четворку на контролном из математике два пута заредом.
И док је тако било скоро прије четири деценије, данас је ситуација другачија. Питање оцјена највише се помиње на крају првог и другог полугодишта и најчешће је до петица више стало родитељима него дјеци.
– Очекивања родитеља најчешће су огромна јер свако мисли да његово дијете може да буде најбоље у разреду. Неријетко родитељи дјеци упућују апсолутистичке захтеве, попут оних: „Мораш да учиш више“, „Мораш да имаш све петице и на полугодишту и на крају године“, „Како твоји другари могу, а ти не можеш“. Тако само стварају притисак дјеци, а нису свјесни да такви захтјеви некада дијете могу да одведу до озбиљних психичких сметњи, попут депресије или повећања агресивности – објашњава Драгана Станковић, школски психолог, и додаје да такви захтјеви родитеља некада могу и да изазову још већи отпор дјеце према учењу и школи уопште.
Награда и ако не бјеже са часова
У данашње вријеме све петице нису увијек мерило успјеха, већ је важније како ће се оне касније искористити кроз живот. Такође, за дијете је важно да га на вријеме научите да оцјене нису нужно мјерило знања и да је сасвим у реду да у дневнику има све оцјене, од петице до двојке, а кад заслужи и јединицу.
– Важно је и то да ли дјеца приликом учења користе спољашњу мотивацију, па уче за награду која их чека од родитеља, или унутрашњу мотивацију, гдје их радозналост и интересовање за градиво воде до бољих оцјена. Овај други тип мотивације треба више подстицати – савјетује Станковићева.
Кад је награђивање у питању, у Америци се отишло корак даље, па родитељи дјецу награђују не само за оцјене већ и уколико редовно иду у школу и не бјеже са часова. Надајмо се само да то неће доћи и код нас.
Заборавите своје амбиције, ослушните потребе дјетета
Заинтересованост, савјети и помоћ дјетету приликом савладавања градива су оно што родитељи могу да ураде, као и подршка која је кључна без обзира на то да ли се ради о основцу или средњошколцу.
Зато оставите своје амбиције по страни и ослушните потребе и жеље дјетета. Очекивања од дјетета да има просјек 5,00 не само да га фрустрира, већ може и да наруши ваш однос са њим.
