Тим америчких тужилаца требало би да данас у Дервенти саслуша прву групу бивших логораша о страхотама које су претрпјели у злогласном логору за Србе у војном складишту Рабић на територији тог града с прољећа 1992, а њихов долазак и другима улива наду да ће коначно на површину испливати истина о тортури над онима српске националности у рату с почетка деведесетих година.

У Дервенти су, током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, док још није била ни формирана Војска Републике Српске, хрватске и муслиманске снаге нападе локално становништво српске националности. Истовремено, у граду су формирани логори за Србе, међу којима је најозлоглашеније било у Дому војске и на локацији Рабић, гдје је било заточено 120 Срба, док је укупно кроз дервентске логоре прошло више стотина српских цивила.

Предсједник Удружења дервентских логораша Драго Кнежевић, који је и сам проживио тортуру у тамошњим логорима, за "Глас Српске" је потврдио да би амерички тужиоци требало да, у пратњи службеника Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ, данас дођу у Дервенту, гдје ће провести неколико дана.

Због убистава и мучења затвореника су вођени и процеси пред правосуђем те су појединци и осуђени на затворске казне, од годину па до неколико њих.

- Претпоставка је да се траже информације о одређеним лицима која су била у Рабићу, а налазе се данас у Америци да би тамо могли да предузму своје даље мјере као што су протјеривање или изручивањем нашем правосуђу -рекао је раније Кнежевић, додајући и то да је због злостављања цивила 2024. на годину затвора осуђен Харис Скерлић, а да је у оптужници наведено да је у томе учествовао и брат близанац Мурис, који у моменту те пресуде није био доступан правосуђу у Добоју.

- Један ме је изводио напоље, наредио ми да клекнем и дао пиштољ да се убијем. Ставио сам га на сљепоочницу, повучем, али опали напразно и он мени опсује мајку четничку, из ријечи да би се убио. Како сам клечао, ударао ме војничким чизмама по грудном кошу и лицу - испричао је Кнежевић, додајући да је и након тога остао у хангару на Рабићу, укопаном под земљом, још неко вријеме.

• 

  Под лупом злочини над Србима у логору Рабић

  07.07.2026. 09:01

  Група америчких тужилаца би требало да овог мјесеца дође у Дервенту и да са службеницима Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ узме изјаве од осам логораша о страхотама које су претрпјели у зл...

Република Српска

Под лупом злочини над Србима у логору Рабић

07.07.2026. 09:01

Предсједник Удружења логораша Српске Анђелко Носовић, с друге стране, вјерује да долазак америчких тужилаца не даје само велики вјетар у леђа да се дође до правде у Дервенти, већ и у другим случајевима.

- Ако њих пет долази, то има изузетно велику тежину и значај за логораше. Њихов долазак улива наду и повјерење да ће, ипак, једног дана правда изаћи на видјело и сустићи оне који су чинили злочине на овим просторима и над српским народом. Чињеница да је једна од најмоћнијих сила заинтересована за ову тему улива повјерење да ће се сазнати шта се овдје дешавало - изјавио је Носовић за "Глас Српске".

Нада се и да, како је рекао, правосуђе БиХ као машинерија за брисање ратних злочина, неће успјети да то уради, јер ће Американци то надгледати.

- Имамо ружна искуства са свједочењима на Суду БиХ, јер се послије исказа појаве многи који се тим људима натоваре на кичму и малтене их оптужују да би сапрали злочине са руку оних који су их чинили - каже Носовић.

Подаци са којима располажу, подвукао је, све говоре. На територији бивше Југославије било је 778 логора за Србе. Само у БиХ их је било 536, у Словенији 21, а у Хрватској 221 те у сарајевско-романијској регији 126 регистрованих логора и 57 у Посавини који су били изузетно монструозни и крволочни.

- Тешко је установити прецизан број логораша, али говоримо о око 50.000 Срба. То су били проточни бојлери. Сваки дан су довођени и убијани људи, а многи су нестали у логорима и не зна им се траг. Имамо податак да је више од 1.000 људи убијено у логорима или умрло након изласка због мучења и злостављања која су била стравична - закључио је Носовић.

Логори за Србе

Према доступним подацима, на простору бивше Југославије током ратова деведесетих година постојало је 778 логора и других мјеста заточења у којима су били затварани Срби. Највећи број, 536, евидентиран је на територији БиХ, од чега 126 у сарајевско-романијској регији и 57 у Посавини.

У Хрватској је забиљежен 221 логор, док су 21 логор и мјесто заточења евидентирани у Словенији. Ови подаци годинама се користе као дио документације о страдању српског народа и мјестима на којима су заточеници били изложени злостављању и кршењу основних људских права.

Свједочанства

Меморијални центар Републике Српске документовао је свједочанства о заробљеним Србима у дервентским логорима.

- Једном од оних који су нас тукли морао сам да лижем чизме. На њима је била моја крв - свједочи Остоја Шарчевић за Меморијални центар, који је говорио и о тренутку када је Азра Башић заклала заробљеника Благоја Ђураша. Страх је достигао врхунац када је заточеницима саопштено да ће за сваку гранату испаљену на Дервенту бити убијен по један Србин.

Чедо Продић заробљен је 26. априла 1992. До размјене 12. јула прошао је кроз логоре Дом ЈНА у Дервенти, Рабић, Поље и Тулек код Брода.

- Заробљеницима су пржили дијелове тијела, нос, уши. Тукли су нас и по ноћи и по дану. Морали смо да пјевамо усташке пјесме. То је био пакао - рекао је.