Слављење крсне славе једно је од обиљежја нашег народа, а тог дана домаћин је посебно у служби светитеља ког прославља и гостију који су му тог дана дошли.

То је у нашем народу обичај дворења славе.

И док гостима некада изгледа превише то што се они госте и уживају, а домаћин служи, њему је то част.

Наиме, домаћин, на дан славе, дочекује госте и цијели дан не сједа док свијећа гори.

Зашто је то тако?

Не сједа из поштовања према светитељу кога тога дана слави, и који је главни гост у његовој кући, и он стоји пред њим као у цркви на молитви. Уколико је домаћин у старијим годинама, и физички није у стању да престоји цијели дан, по његовом допуштењу славу двори неко од млађих мушкараца, син или унук, пише Она.

Домаћин на исти начин испраћа госте, са жељом да се догодине опет састану у још бољем здрављу и расположењу.