Да би се остварили у улози родитеља, помоћ љекара све чешће траже и припадници млађе генерације у Српској, а колико је оних који воде битку са стерилитетом потврђује податак да захтјев за вантјелесну оплодњу годишње поднесе до 800 парова.

Истакла је то за “Глас Српске” директорица бањалучке здравствене установе “Медико-С” Сања Сибинчић, једине клинике у Српској које спроводи поступке вантјелесне оплодње и са којом Фонд здравственог осигурања РС има уговор о пружању те услуге осигураницима.

- Годишње се пријави између 700 и 800 парова за вантјелесну оплодњу, али број пацијената који имају проблем са стерилитетом засигурно је много већи.  Посљедњих година пристижу нам све млађе генерације које имају потешкоћа са остваривањем жељене трудноће и можемо рећи да је неплодност болест модерног доба - рекла је Сибинчићева. Она је истакла да је стерилитет подједнако заступљен код жена ­као и код мушкараца.

- Колеге су прије 40 или 50 година лијечиле од стерилитета углавном жене са оштећењима јајовода, а данас је ситуација потпуно другачија. Осим што се жене све касније одлучују за трудноћу, примјетан је и снижени фертилитет мушкараца који је главна индикација за вантјелесну оплодњу - казала је Сибинчићева.

Додала је да је клиника “Медико-С” лани обавила 650 поступака вантјелесне оплодње и годину завршила са процентом успјешности од готово 43 одсто. 

- Шанса за остваривање трудноће највише зависи од квалитета ембриона, функције јајника и спремности материце да прими ембрион. То је увелико условљено годинама пацијенткиње, па тако успјешност оплодње код жена до 35 година износи између 40 и 50 одсто. Имамо велики број успјелих вантјелесних оплодњи већ након првог покушаја - рекла је Сибинчићева и додала да је од оснивања установе вантјелесном оплодњом на свијет дошло 1.210 беба.

Поступци оплодње током епидемије вируса корона у Српској били су обустављени на два мјесеца, а клиника је нормализовала рад средином маја, након ублажавања мјера Републичког штаба за ванредне ситуације. 

- Са поступцима нисмо почињали све до момента док нисмо били потпуно сигурни да су створени услови за даљи рад, који се и сада одвија уз поштовање мјера предострожности. Прије паузе све пацијенте који су били у поступку смо довели до краја, односно завршили поступак стимулације, након чега смо ембрионе замрзнули и сада радимо ембриотрансфер - казала је Сибинчићева. 

Појаснила је да су истраживања која су до сада рађена на трудницама у Италији, Кини и САД показала да се вирус не преноси са жене на плод.

- Није доказано да вирус пролази постељицу нити изазива неке аномалије на плоду, али тешка клиничка слика заражене труднице може угрозити трудноћу једнако као и било која друга инфекција јер уколико се у прва три мјесеца трудноће деси било која вирусна инфекција, могу настати компликације које могу завршити спонтаним побачајем. Досадашња истраживања показују да “ковид 19” нема појачан утицај на трудноћу, нити повећава број спонтаних побачаја - навела је Сибинчићева и додала да вирус не би требало да угрози репродуктивно здравље жена, чак ни оних које су биле позитивне на корону.

Савремени методи

Сања Сибинчић каже да клиника “Медико-С” прати најновија достигнућа и примјењује савремене методе лијечења неплодности, те да су највеће промјене у раду настале када су постали дио групације “Пронатал” из Чешке.

- Располажемо савременом лабораторијом у којој примјењујемо напредне методе попут PICSI, MACS, TimeLanse, као и методе који се односе на лијечење тежих облика мушког стерилитета. Освјежили смо и повећали тим наших стручњака, а постали смо и научно-наставна база бањалучког Медицинског факултета, тако да љекари који су на специјализацији дио свог специјалистичког стажа из области хумане репродукције обављају у нашој здравственој установи - рекла је Сибинчићева.