Посљедњи српски краљ Босне Стјепан Томашевић је 9. јуна 1462. године, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције коју је организовао папа Пије Други, отказао данак турском султану Мехмеду Другом и признао врховну власт угарског краља Матије Првог Корвина.

Посљедњи краљ Босне и деспот Србије

Стјепан Томашевић, којем су Турци одрубили главу 25. маја 1463. године, био је, према званичним титулама, посљедњи краљ Босне и посљедњи деспот Србије.

Његова владавина у обје земље прекинута је османским освајањем, а његово погубљење сматра се уништењем босанске државе и тренутком пада Босне под османску власт.

Пошто је изостала помоћ западних хришћанских земаља, Босна је била неприпремљена за одбрану кад су је 1463. године напали Турци, који су заробили и погубили краља Стјепана и многе феудалце.

Тако је, након Србије, покорена и Босна, српска хришћанска средњовјековна држава.

Син Стјепана Томаша и крстјанке Војаче

Стјепан је био син краља Стјепана Томаша и крстјанке /жена ниског рода/ Војаче. Након што је Стјепан Томаш проглашен краљем Босне, Војача није сматрана подобном за титулу босанске краљице, па је Стјепан Томаш стога тражио жену вишег рода.

Како је Војачи већ био обећао брак, што се у католичкој цркви, којој је Стјепан Томаш припадао, сматрало предбрачним уговором, папа Еуген Четврти морао је да разријеши то обећање.

Стјепан Томаш је затим оженио Катарину Косачу, кћерку херцега Стјепана Косаче, која је тим браком постала босанска краљица и маћеха посљедњег босанског краља Стјепана Томашевића.

Након смрти Стјепана Томаша 10. јула 1461. године, његов син Стјепан Томашевић дошао је на власт у Босни.

Ожењен Јеленом, кћерком српског деспота Лазара

Он је 1. априла 1459. године оженио Јелену Бранковић, дванаестогодишњу кћерку српског деспота Лазара и византијске принцезе Јелене, која је, након мужеве смрти, остала владар Србије.

Тим браком босански краљ Стјепан Томашевић добио је право на српску деспотовину.

Свјестан опасности која му је пријетила, Томашевић је већ 1461. године у посланици папи предвидио турску најезду великих размјера и замолио га за помоћ.

Стјепан Томашевић је признавао превласт угарско-хрватског краља Матије Корвина, надајући се обећаној помоћи. Зато је 3. јуна 1462. године отказао султану плаћање данка.

Почетком 1463. године обратио се Млецима, упозоравајући их да Османлије смјерају тог љета да заузму сву Босну, а да ће након тога запријетити и млетачким посједима у Далмацији.

Погубљен на превару

Велика османлијска војска под вођством Мехмеда Другог окупила се у прољеће 1463. године у Адријанопољу /Једрену/ и кренула на Босну.

Краљ је отишао из краљевског града Бобовца и склонио се у Јајце, а онда у утврђени град Кључ на Сани.

Ту се Мехмед-паша Анђелковић у писаној форми и под заклетвом обвезао да ће му поштедјети живот и пустити Стјепана и његову породицу да слободно иду гдје хоће ако преда град.

Кад се након преговора предао, Стјепан Томашевић је заробљен и одведен султану Мехмеду у Јајце, који га је натјерао да потпише наредбу свим командантима да предају градове Турцима.

Уједно је султан Мехмед-пашину заклетву прогласио неважећом и у свом табору пред Јајцем 25. маја погубио посљедњег босанског краља, његовог стрица Радивоја и много властеле.

Историја биљежи и свједочанство о погубљењу, које је оставио турски јањичар српског поријекла:

- Кад су краљеве слуге које су биле у тврђави видјеле да им је господар заробљен, предале су се. Султан је заузео тврђаву и заповиједио да се краљ и његови суднизи погубе. Затим је заузео сву његову земљу. -

Судбина осталих Томашевића

Иза Стјепана Томашевића остала је његова удовица, тада шеснаестогодишња краљица Марија, кћерка српског деспота Лазара Бранковића, те њихово двоје, у историјским изворима неименоване, дјеце.

Удовица Стјепана Томаша, маћеха посљедњег босанског краља, краљица Катарина Косача, успјела је преко Купреса и Дубровника да побјегне у Рим, гдје је и умрла 1478. године.

Двоје њене дјеце Сигисмунд /Жигмунд/, послије смрти Стјепана насљедник босанске круне, и мала Катарина заробљени су и одведени у Истанбул.

Тако се угасила лоза Котроманића. Посмртни остаци краља Стјепана Томашевића похрањени су у фрањевачки самостан у Јајцу.

Тако је смрћу свог посљедњег краља, Босна изгубила самосталност и постала турски Босански санџак.