Домаћи узгајивачи извезли су лани свиње, коње, магарце, живину и друге живе животиње вриједне тек 2,158 милиона КМ, што је дупло мање него годину раније, а поражавајуће бројке, тврде пољопривредници, само су још један доказ да је сточарство у БиХ на нивоу најнеразвијенијих земаља свијета и да су фарме готово празне.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ пласман стоке на

ино-тржиште током 2022. године био је вриједан 4,455 милиона КМ.

Насупрот томе на тржиште БиХ лани је стигла бројна жива стока вриједна 88,90 милиона, а годину раније тај износ био је већи од 75,84 милиона КМ.

Домаћи узгајивачи највише су извезли живе домаће перади, односно патака, ћурки и гусака у вриједности од 1,722 милиона КМ, а са фарми је отишао и одређени број свиња упркос појави афричке куге средином прошлог љета.

Тако је током 2023. године вриједност извезених живих свиња износила 35.885 КМ, а годину раније 345.818 марака.

Предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић истиче да 40 пута већи увоз од извоза живе стоке показује у каквом је стању домаћа производња на фармама.

- У БиХ је све подређено увозу. Главну ријеч води шест-седам великих кланица које су угушиле ситну конкуренцију, али и мале произвођаче. У Градишци, која је пољопривредни крај, постоје двије кланице без иједног запоследног што довољно говори у каквом је стању тај сектор. Велике кланице гурају само увоз, њима не одговара домаћа стока. Фармери не могу

договорити сигуран откуп за товљенике, радимо за ситна славља и мале меснице. Сточарство је на ивици провалије - рекао је Маљчић и додао да су свиње и даље на цијени и да коштају по 10 КМ за килограм живе ваге, јер животиња нема.

Вриједност увезених оваца и коза лани је премашила 15,168 милиона КМ док из БиХ није извезена ниједна животиња.

Предсједник Удружења узгајивача оваца и коза РС Милан Ћирић каже за “Глас” да је у БиХ огромна потражња за јагњећим месом те да је увоз на црном тржишту засигурно премашио још додатних десетак милиона КМ.

- Домаћа производња не може подмирити ни 20-30 одсто тржишта, тако да немамо шта извозити. Познати ресторани у Јабланици, у сезони, односно од 1. маја до 1. октобра имају дневни промет око 500 јагњади. Увозе са свих страна, понајвише из Румуније и Молдавије, али и Србије - рекао јеЋирић који на фарми у Градишци има 200 грла оваца.

Он наводи да је производња у овом сектору изузетно тешка, упркос чињеници што купаца не мањка.

- Субвенције су занемариве у односу на окружње и износе 24 марке по грлу, а

посао је изузетно тежак. Мора се радити 365 дана у години, немаш ни славе, ни свадбе, ни годишњег јер стално мораш бити уз стоку, а радне снаге нема. Млади то неће да раде па се производња из године у годину гаси. По статистици у Српској има око 550.000 грла оваца и коза, али то ни изблиза није тако, ако има и 300.000 одлично је. Прије три године смо у Кнежици, која је чувена по пијаци оваца, товарили јагњад. Купац је тражио 700, а откупио је 600 док лани није било више од 250 што показује смањену производњу - казао је Ћирић и додао да је номадство у српској у изумирању.

Аграрни буџет

Мишо Маљчић каже да и даље нико у Српској нема идеју за опоравак свињарског сектора који је куга уништила.

- И даље нисмо имали састанак са ресорним министром, чекамо расподјелу аграрног буџета. Имамо информацију да ћемо добити нешто више од седам милиона КМ, што је мало ако се узме у обзир да планирају дати 21 милион марака за куповину трактора. Шта ће нам машине, кад немамо производње - пита се Маљчић.

Анита Јанковић Речевић