Предшколске установе у Републици Српској могле би, ако предложена правила ступе на снагу, да први пут уведу двојезични модел наставе уз ангажовање дипломираних професора са 240 ECTS бодова, а спровођење тих прописа у вртићима контролисали би инспектори.

Министарство просвјете и културе Републике Српске израдило је нацрт правилника о начину и условима остваривања предшколског програма на страном језику. Тај документ, који потписује министар Боривоје Голубовић, усклађен је са новим Законом о предшколском васпитању и образовању из 2025. године и требало би да замијени рјешења из правилника који је на снази од 2016. године.

И предложеним, али и правилником који је на снази дефинисано је да предшколске установе могу изводити програм на страном језику у зависности од потреба и заинтересованости родитеља дјелимично или у цијелости.

Потпуно преуређење

Једна од највећих новина је потпуно преуређење такозваног "дјелимичног остваривања програма на страном језику". Према правилима из 2016. године, овај модел подразумијева да се унутар једног вртића у неким групама ради само са дјецом на матерњем језику, а на страном у другим васпитним групама у зависности од интересовања родитеља.

Нови нацрт правилника поставља темеље за двојезичну наставу у Републици Српској, јер се под "дјелимичним програмом" подразумијева рад унутар исте васпитне групе равноправно и у подједнаком трајању на страном језику и на једном од језика конститутивних народа.

Како надаље стоји, у зависности од организације предшколске установе и интересовања родитеља, равноправно учење матерњег и страног језика може да се реализује у свим или у појединим васпитним групама.

Такође, у истом документу стоји да предшколске установе посебну пажњу треба да посвете усвајању правилног матерњег језика и његовању културног идентитета.

Запошљавање кадра

Значајно је пооштрено и запошљавање кадра. Према правилима од прије десет година страни језик у предшколским установама могу да изводе и васпитно-образовни радници који не испуњавају услове за обављање послова васпитача, а којима је на други начин омогућено овладавање садржајем програма на страном језику. Та пракса новим правилником потпуно је укинута.

- Програм на страном језику у установи остварује лице које посједује сертификат којим доказује стечени ниво знања страног језика, а који је најмање нивоа Б2. Поред њих програм на страном језику изводе и лица која имају завршен први циклус студија на студијском програму страног језика и остварених најмање 240 ECTS бодова - стоји у нацрту правилника.

Да би био избјегнут јаз између језичке стручности и предшколске педагогије, у вртиће би могао да буде уведен потпуно нови институт - тим васпитача.

Сваку групу у којој се реализује програм на страном језику обавезно ће водити заједно два радника, односно један дипломирани васпитач и један дипломирани професор страног језика.

И контрола рада такође се подиже на виши ниво. Умјесто досадашњег формалног слања годишњих програма рада ресорном министарству "на увид", нови нацрт правилника јасно прописује да ће непосредан увид у то како се и шта ради са дјецом вршити инспектор-просвјетни савјетник и то кроз редован и директан стручно-педагошки надзор у самим установама.

Тренутна пракса предшколских установа у Српској је таква да организују учење страног језика, обично енглеског, за малишане средње и старије групе.

- Тај час организујемо једном седмично. Цијена се креће од 15 па до 30 марака мјесечно. Та област није уређена и прецизно дефинисана. Видјећемо да ли ће и каква нова рјешења донијети тај нови правилник - казали су у вртићима са којима смо контактирали и додали да није у  њиховој надлежности да одређују да ли малишани треба или не треба да уче страни језик у узрасту до шест година.

Васпитачи

И док једни родитељи подржавају учење страног језика у вртићима, други сматрају да за тим нема никакве потребе. Такво мишљење влада и међу васпитачима.

- Већина малишана у вртићу не зна да изговара ни ријечи на матерњем језику како треба, а камоли на страном. То је беспотребно и оптерећујуће за дјецу. Боље би било родитељима да плате дјеци логопеда да науче правилно изговарање ријечи матерњег језика, него што дају новац за учење страног језика - казао је један од васпитача са којим смо разговарали.

Пише: Маријана Миљић Бјеловук