За првих пет мјесеци у Републици Српској издато је укупно 857 радних дозвола страним држављанима, што представља готово половину од укупно 2.000 радних дозвола планираних за ову годину, показују подаци Завода за запошљавање Републике Српске.
Увоз стране радне снаге постаје незаобилазна пракса у готово свим секторима привреде, а према процјенама, та потреба ће само расти у годинама које долазе.
Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске, рекао је за "Независне новине" да ови подаци не изненађују, јер се број домаћих тражилаца посла континуирано смањује, прије свега због одласка радно способног становништва у западноевропске земље.
- У наредном периоду ће потреба за страним радницима додатно расти, не само због одлазака наших грађана, већ и због демографских кретања. Према доступним подацима, годишње око 15.000 људи одлази у пензију, док је број младих који стасавају за тржиште рада знатно мањи - око 9.000. То значи да имамо значајан дисбаланс између оних који излазе и оних који улазе на тржиште рада - објаснио је Шкребић.
Овај јаз, како истиче, један је од основних разлога зашто привреда све више посеже за увозом стране радне снаге.
Како је рекао, увоз страних радника постао је потреба готово свих привредних грана, те сличне трендове биљеже и земље у региону.
- Словенија, на примјер, више ни не води тачну евиденцију о броју увезених радника. Исто важи и за Хрватску и Србију - рекао је Шкребић.
Према његовим ријечима, у наредних седам до осам година Босни и Херцеговини ће бити потребно чак 100.000 страних радника, од чега ће Републици Српској требати око 40.000.
- Зато је кључно да поједноставимо процедуре за издавање радних дозвола, јер тренутно може потрајати и до пет мјесеци да се заврши комплетна документација за једног страног радника - наглашава Шкребић.
Због израженог недостатка домаће радне снаге, предузећа у Републици Српској све чешће запошљавају раднике из земаља попут Непала, Индије и Бангладеша.
Примјер тога је зворничка грађевинска фирма "Јокић инвест", која већ неколико година запошљава раднике из Азије.
- Од 2019. године кроз нашу фирму је прошло више од 150 радника из Бангладеша, а тренутно их имамо око 70 запослених - рекла је Маријана Миловић, извршна директорица ове фирме.
Додала је да су ове године поднијели захтјев за довођење још 30 радника из Непала, те је истакла да су задовољни овим радницима.
- Радници из Бангладеша су вриједни и послушни. Међутим, због разлике у језику и технологији, потребно је и до двије године да постану потпуно самостални у раду - рекла је Миловићева.
Подсјетимо, Савјет министара Босне и Херцеговине усвојио је Одлуку о утврђивању годишње квоте радних дозвола за запошљавање странаца у БиХ за 2025. годину, на приједлог Министарства цивилних послова, те укупна квота за ову годину износи 7.229 радних дозвола, од чега је у ФБиХ 4.490, у Републици Српској 2.000, а Брчко дистрикту 739,
Од тога броја је 2.820 дозвола намијењено за продужење постојећих, док су 4.409 предвиђене за ново запошљавање страних држављана.
Радне дозволе по гранама
Грађевинарство - 1.727 дозвола
Прерађивачка индустрија - 887 дозвола
Хотелијерство и угоститељство - 584 дозволе