Ако бисте насумично изабрали 10 руководилаца јавних предузећа која управљају шумама у Босни и Херцеговини, код најмање 9 бисте пронашли политичку повезаност.

Ситуација је посебно изражена у Републици Српској, гдје су од 27 руководилаца шумских газдинстава, чак 23 страначки кадрови. Када се томе дода и директор „Шума РС“, који истовремено обавља функцију у Скупштини општине Мркоњић Град, долазимо до поражавајуће чињенице: готово свака одлука о шумским ресурсима у РС има политичку позадину.

На основу података доступних на Регистру функционера, кандидатских листа за изборе 2020, 2022. и 2024. овјере од стране ЦИК-а те медијских натписа, за 67 од 93 лица која су чланови управа (73%) неког од шумских предузећа у Босни и Херцеговини је могуће недвосмислено утврдити политичку позадину, а посебно забрињава податак да 88% директора шумских предузећа и шумских газдинстава имају потврђену политичку повезаност.

Захваљујући пословању под покровитељством политике, сва шумска предузећа у БиХ су у 2023. години остварила профит од тек 4,73 милиона марака, упркос чињеници да запошљавају преко 9 хиљада радника и да располажу са више од половине територије БиХ, колико се налази под шумама.

Ови подаци су резултат анализе Управљање шумама у Босни и Херцеговини Transparency International-а, која је обухватила пословања шумских предузећа у оба ентитета, кантонима и шумских газдинстава у РС од 2020. до 2023.

Ако се број радника посматра кроз остварену добит, произилази да је сваки запослени у шумским предузећима у Босни и Херцеговини зарадио тек нешто више од 500 КМ годишње, што показује степен неефикасности који влада овом виталном сектору.

С обзиром на политички утицај и законе који омогућавају запошљавање без конкурса и толеришу сукоб интереса, јасно је да ова предузећа постају испоставе политичких партија, гдје се ресурси користе за страначко запошљавање умјесто за општи друштвени интерес.

Ту констатацију додатно потврђује и податак о континуираном расту трошкова плата чији удио у укупним расходима се са 52% у 2020. попели на 55% у 2023. години, упркос неефикасном управљању и слабим пословним резултатима.

Осим проблема са пословањем, утицај политике доноси са собом и мањак транспарентности, што је видљиво на примјеру ревизорског извјештаја ЈП “Шуме РС” из 2020. који је Народна скупштина Републике Српске разматрала тек у марту 2024., док подаци о пословању из прошле године и даље нису доступни јавности.

Политички утицај додатно подрива и степен одговорности у пословању што најбоље илуструју подаци управо из посљедњег ревизорског извјештаја овог јавног предузећа о ненаплаћеним потраживањима. Добављачи шумских сортимената су Шумама РС дужни преко 17,5 милиона КМ, док се више од 10 милиона сматра спорним и сумњивим потраживањима од чега је значајан износ практично ненаплатив јер се односи на купце дрвних сортимената који су у стечају или су угашени.

Симбол мањка одговорности под патронатом политике је и Страхиња Башевић, директор ШГ “Романија” Соколац, који је у августу 2024. осумњичен за злоупотребу положаја, потом био у бјекству и ухапшен, али је упркос томе побиједио на Локалним изборима као кандидат СНСД-а за начелника Сокоца.

Иако се о проблемима у шумаријама широм Српске говори годинама, до смјена је дошло тек након што је предсједник РС Милорад Додик крајем 2024. јавно проговорио о огромној крађи у Шумама РС, али је Башевић ипак остао на функцији директора ШГ “Романија” Соколац.

Посебан проблем представља то што је област шумарства у добром дијелу БиХ неуређена јер у Федерацији БиХ од 2009. не постоји закон о шумама, када га је Уставни суд Федерације ставио ван снаге. Као одговор на то, кантони су донијели своје законе, што је довело до додатног усложњавања у пословању али и до својеврсне дискриминације будући да се износи накнада за кориштење шума разликују од кантона до кантона. Тако неке локалне заједнице остварују знатно веће приходе од сјече шума – као да вриједност шуме зависи од тога гдје је посјечена, а не од њене стварне економске и еколошке важности.

Ово је најбоље илустровано у Херцеговачко-неретванском кантону, гдје такође не постоји закон о шумама, па се сјеча и управљање шумом одвијају без правног основа. Иако три шумска предузећа са око 190 радника која годишње посјеку 77 кубних метара дрвне масе и остваре приход од 8,6 милиона КМ у 2023. години, грађани у овом кантону осјете мало користи од ове дјелатности.

Наиме, управо због непостојања закона, сва средства од накнада за сјечу и кориштење шума се уплаћују на рачун кантона док се у буџете општина и градова у ХНК не уплаћује нити једна марка, за разлику од осталих средина у БиХ гдје је законом регулисан начин и однос расподјеле ових средстава.

Осим изостанка законског оквира, пословање шумских предузећа у овом ентитету је обиљежено мањком транспарентности а најдрастичнији примјер је размак од чак седам година колико је протекло између два ревизорска извјештаја Шумарства „Прењ“ д.д. Коњиц (2016. и 2023. године).

Расподјела накнада од шума је проблематична и у остатку БиХ, будући да се у буџете ентитета, кантона и јединица локалне самоуправе годишње уплати око 40,2 милиона КМ на име различитих накнада за коришћење шума. Анализа је међутим показала да се расподјела тих средстава одвија без јасних критеријума и ненамјенски.

Тако је, на примјер, надлежно Министарство у РС средства прикупљена од накнада за шуме дијелило без унапријед дефинисаних услова и критеријума, а ревизијом је утврђено да су финансиране активности које немају директне везе с пошумљавањем и шумским радовима, попут научних истраживања, издаваштва и уређења приватних парцела.

Политички утицај, лош законски оквир или, у неким случајевима, њихов потпуни изостанак те мањак транспарентности створили су културу пословне неодговорности која је довела до лоших пословних резултата, корупције и злоупотреба. Све ово је странкама омогућило да шуме користе за своје интересе, што на крају осјете грађани кроз мање буџетске приходе док највећу штету трше саме шуме, чије очување и обнова су у другом плану.

Због свега овога је неопходно подузети мјере са циљем унапрјеђења транспарентности, управљање и одрживост шума у Босни и Херцеговини, што предвиђа:

- Хитну деполитизацију ових предузећа,

- Доношење закона у Федерацији БиХ и ХНК чиме би се уредила ова област, те

- Усклађивање и рационализација накнада за коришћење шума

- Успостављање тијела за координацију рада шумских предузећа у БиХ које би водило јединствени регистар шума за БиХ са подацима о шумско-привредним основама, евиденцијама о сјечи и дистрибуцији, те плановима заштите и обнове шума, саопштено је из TI.