На суђењу за злочин у Фочи свједоци Тужилаштва БиХ испричали су како су сазнали за страдање чланова породица приликом напада на села на подручју Јошанице у децембру 1992. године.

Милица Вишњић изјавила је да је у нападу 19. децембра изгубила брата Тома Вишњића и сестру Гоју Стојановић, као и друге чланове фамилије и комшије.

Навела је да су њени родитељи славили славу у селу Медановићи, а да су брат и сестра били код њих. Била је на послу у Фочи када је чула за напад и да у болницу доводе мртве и рањене.

- То је био ужас када су почели да скидају са камиона… Долази тај један несретни камион, излазе родитељи… Питала сам за сестру, кажу погинула-присјетила се свједокиња тренутака док је пред болницом чекала вијести о својим најближим, преноси Бирн.

Додала је да је тијело сестре пребачено у мртвачницу.

Да јој је и брат страдао, како је навела, сазнала је кад су јој људи почели изјављивати саучешће за њега. Родитељи су јој рекли да је иза куће убијен и стриц Раде Вишњић, те други мјештани. Навела је да је отац причао како је тог јутра кренуо до штале када је почела пуцњава и када је чуо како га по имену дозивају : „Василије, предајте се, опкољени сте!“

Како је казала, отац је мислио да је то могао бити глас комшије Мурата из сусједног села, с којим су, иначе, били у добрим односима.

- Био је добар човјек, ја не знам је ли, није ли - рекла је Вишњић.

За злочине почињене на подручју Фоче, као и Вишеграда и Чајнича, у периоду од августа 1992. до фебруара 1993. године, оптужени су Ферид Буљубашић, Ахмет Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Кољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало, некадашњи команданти и припадници Армије БиХ.

На питање бранитељице Мирне Авдибеговић да ли јој је познато да је њен брат постхумно одликован, а да је њена братична узела бомбу из куће и држала је док су се скривали, свједокиња Вишњић је одговорила да није.

Браниоцу Фадилу Абазу је казала да у селу Окосовићи, одакле је био комшија Мурат, у то вријеме нико није живио.

Свједок Славко Кулић рекао је да су у Шкобаљима 19. децембра погинули његов брат Перо и његова жена Винка, као и други мјештани. Казао је да је његов брат био у радној обавези као домар у школи и да је 18. децембра увече отишао на славу код Вишњића.

Кулић је изјавио да је у то вријеме живио на Илиџи и да су на радију чули да се десио злочин, а послије су у новинама видјели списак погинулих.

Од других је чуо детаље страдања.

- Винка је нађена у потоку, у пиџами, упуцана у стомак, а Перо негдје горе - навео је свједок.

Додао је да је кућа његових родитеља изгорјела, као и штала и краве. Кулић је браниоцу Нермину Мулалићу потврдио да је брата задњи пут видио у јануару 1992. године, а да су се посљедњи пут чули у марту.

На сугестију браниоца да није могао знати шта је брат радио до децембра, свједок је рекао да није, јер су телефонске везе биле покидане.

Суђење се наставља 18. фебруара.