Сутра се навршава 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра "Веритас".

У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је троје било старије од 80 година, а напад је, према информацијама "Веритаса", извела Девета бојна "Рафаел витез Бобан", ХОС-ова јединица која је названа по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата.

Ова јединица била је у саставу 114. бригаде Хрватске војске, којом је командовао Марко Скејо из села Ружић код Дрниша.

- То је исти онај лик који је годинама на државној прослави `Олује` у Книну, без икаквих посљедица, марширао са својим црнокошуљашима, са усташким амблемима на униформама, узвикујући усташки поздрав `За дом спремни!`, осим ове године, када га је полиција, иако је био позван од организатора, хрватске Владе, невољно спријечила да уђе у Книн, вјероватно због овогодишњег предсједавања Хрватске Међународној асоцијацији за сјећање на Холокауст - навели су из "Веритаса".

Тог 6. септембра 1993. године у 6.30 часова у село Мирловић Поље, које се налазило под контролом власти Републике Српске Крајине, упала је диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске и масакрирала седам српских цивила.

Село је било мјешовитог хрватско-српског националног састава, али је већина становништва, управо због близине фронта, раније напустила село, тако да се у вријеме овог догађаја у њему налазило нешто српских цивила, који су, охрабрени присуством Унпрофора, остали да чувају куће и стоку.

Шездесетпетогодишња Марија Трзин и њена тада педесетпетогодишња комшиница Љубица Трзин тог јутра извеле су овце на испашу и када су почеле падати гранате по селу склониле се у подрум једне куће.

Оне су, чувши куцање на подрумским вратима, кренуле да провјере ко је и чим су се отворила врата хрватски војник је у подрум убацио бомбу, која је на лицу мјеста усмртила Љубицу, а Марију тешко ранила.Тек увече Марију је пронашла група српских војника, одвезла је у книнску болницу и тако јој спасила живот.

Цивилна заштита Републике Српске Крајине сутра је дошла у село у пратњи припадника Цивилне полиције УН ради асанације терена и, осим тијела Љубице Стеванове, пронашла и тијела осталих шест цивила.

На згаришту својих кућа пронађени су запаљени лешеви шездесетседмогодишњих Милана Бибића и његове супруге Василије, као и педесетшестогодишње Љубице Трзин, које је још догоријевало, док су тијела осамдесетшестогодишњег Боже Бибића, његове осамдесетједногодишње супруге Божице и осамдесетшестогодишње Марте Шарац пронађена код сеоске локве.

Убијена Марта Шарац је сестра рањеној Марији Трзин, чији је муж Илија /1924/ погинуо у фебруару 1993. године у родном селу од испаљене гранате са хрватских положаја.

Тијела су одмах сахрањена, а десетак дана касније ексхумирана у присуству војних посматрача УН и војног љекара британског батаљона у саставу снага УН, док је тијело прегледао судски вјештак Жељко Каран из Бањалуке, који је сачинио комплетан налаз у који су имали увид и представници Унпрофора.

Иако се овај догађај одиграо пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочин над Србима почињен у Мирловић Пољу.

У новембру 2011. године "Веритас" је Тужилаштву Србије за ратне злочине, на њихов захтјев, доставио сву расположиву документацију за овај злочин, а то Тужилаштво је, након спроведеног преткривичног поступка, предмет уступило хрватском тужилаштву, пред којим се истрага и даље води против НН.

Због неефикасности истраге пред хрватским правосуђем, породице убијених правду траже, на основу члана два Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

У Мирловић Пољу је 1991. године живјело 188 Срба, а данас ниједан.