Српска православна црква /СПЦ/ сутра прославља Светог великомученика Георгија – Ђурђевдан, у знак сјећања на дан његовог страдања 290. године нове ере.

Свети Георгије рођен је у другој половини трећег вијека у Малој Азији. Већ као млад стекао је високи војнички чин и постао војвода у војсци римског цара Диоклецијана.

Због своје непоколебљиве вјере и противљења прогону хришћана, Георгије је пао у немилост цара, који га је бацио у тамницу и изложио тешким мучењима. Међутим, ни највеће муке нису успјеле да поколебају његову вјеру.

Суочен са таквом постојаношћу, Диоклецијан је понудио Георгију помиловање под условом да принесе жртву паганским божанствима. Георгије је тада учинио знак крста над кипом идола, након чега се статуа распала.

Овај догађај дубоко је потресао присутне, а царица Александра јавно је исповиједила вјеру у Христа, узвикнувши да вјерује у Георгијевог Бога. По наређењу цара, и Георгију и Александри одсјечене су главе.

Поред Ђурђевдана, успомена на овог светитеља обиљежава се и 16. новембра, на празник Ђурђиц, који се слави у знак преноса његових моштију у цркву у Лидији, његовом родном крају.

На иконама, Свети Георгије најчешће је приказан као војник на коњу/Ђурђевдан/ или стојећи/Ђурђиц/, како убија аждају, са женским ликом у позадини.

Ђурђевдан је један од најзначајнијих празника у српском народу, познат по богатству обичаја који се разликују од региона до региона.