У манастиру Житомислић сутра ће бити прослављена слава Светих мученика житомислићких, а тим поводом биће служена Света литургија и отворена изложба "Патријарх Варнава у посјети Херцеговини и Босни" аутора Дариа Дринића.
Празнично јутрење почеће у 8.00 часова, Света литургија у 9.00 часова, док ће изложба бити отворена у 11.00 часова.
Игуман манастира Житомислић Данило Павловић позвао је вјернике да сутра дођу у манастир како би заједно у молитви и сјећању обиљежили овај важан дан.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 2022. године одредио је 26. јун као датум празновања Светих свештеномученика житомислићких.
Српска православна црква канонизовала је житомислићке мученике 2005. године када је освештан манастир Житомислић.
Свети житомсилићки мученици у Српској православној цркви празнују се у знак сјећања на братство манастира Житомислић које је пострадало у Другом свјетском рату, а чије су мошти страдале и у посљедњем рату када је запаљен и порушен манастир Житомислић.
Са успостављањем Независне Државе Хрватске /НДХ/, братство манастира Житомислић и сви остали били су позвани да се јаве у мјесни уред.
Тада је на челу манастира био игуман Константин Вучуровић којем је, када је страдао, било тек 26 година, јеромонаси Доситеј Вукићевић и Макарије Пејак, искушеници Младен Шаран и Обрен Окиљевић, те богослови Марко Продановић и Бранко Билановић.
Код њих се тада нашао у гостима и протођакон из Мостара Владимир Чејовић који је дошао из Црне Горе бјежећи од тамошњих ратних дешавања.
- Позвали си их да се јаве на попис, што су и учинили. Сви из манастира су прешли Неретву и јавили се у мјесни уред, међутим, тамо су их одмах свезали и мучили, те одвели на Видоњу јаму изнад Билетић поља у коју су их бацили и затрпали камењем. Ту си сви скончали - испричао је игуман Данило.
Владимиру Чејовићу тада су предложили да оде јер није дио братства, али он није желио да их напусти, рекавши да ће остати до краја са њима.
Константин је имао 26 година, Доситеј и Макарије су те године били рукоположени, а Окиљевић је имао 18 година.
- Тако млади нису били никаква пријетња, а ни по свом ставу нису се никоме замјерили, него су живјели у миру са својим комшијама. Међутим, завршили су како је завршила већина нашег народа из долине Неретве и свугдје гдје су Срби живјели на територији НДХ - рекао је игуман Данило.
Братство манастира бачено је у јаму Видоња 1941. године, а митрополит Владислав је покушавао шездесетих година да их достојно сахрани, међутим, комунистичке власти то нису дозволиле.
Њихове посмртни остаци су извађени из јаме и 1991. године сахрањени у гробници изнад цркве у манастиру Житомислић.
Игуман Данило је рекао да је манастир 1992. године разорен и да су тада нови мучитељи бацили експлозив у њихову гробницу тако да су они два пута страдали.
- Данас имамо само дио њихових костију које чувамо у цркви испред олтара. Проглашени су за мученике 2005. године јер су два пута страдали и од тада их поштујемо, пјевамо их на свакој литургији и молимо им се као својим небеским заштитницима - рекао је игуман Данило.
