Сваког трећег дана од јануара до јуна на путевима у Републици Српској у саобраћају је погинула једна особа, показују подаци Министарства унутрашњих послова Републике Српске, који говоре да је за шест мјесеци тако страдало 55 особа.

Статистика показује да је број оних који су погинули на цестама у првој половини године већи него у истом периоду лани, када је страдало 46 особа.

Безбједношћу саобраћаја на путевима нису задовољни у МУП-у РС, а министар Синиша Каран истиче да томе треба приступити мултидисциплинарно.

- Правимо анализе и можемо на том плану рећи да више треба радити и на обуци возача - истакао је Каран, додавши да недостаци постоје и на путевима, да се возе стара и неисправна возила и слично.

Како каже, поразан је и податак да је међу контролисаним возачима њих 700 било под утицајем дроге.

Према мишљењу Николе Ћопића, вјештака саобраћајне струке, прекорачење брзине проблем је који у највећој мјери доводи до саобраћајних незгода.

- Посматрајући статистичке податке о броју саобраћајних незгода, који се понављају из године у годину, мишљења сам да возачи на путевима Републике Српске нису свјесни опасности које са собом носи небезбједно понашање у саобраћају, а нарочито оно које се односи на прекорачење дозвољене брзине кретања. Према подацима Свјетске здравствене организације, приликом повећања средње брзине саобраћајног тока за само један проценат, ризик од смртног страдања у саобраћајним незгодама се повећава за четири процента. Ако на то додамо податке Ауто-мото савеза Републике Српске, који указују на то да сваки други возач на нашим путевима прекорачује дозвољену брзину кретања, тада се може извући јасна конклузија зашто се црне бројке понављају из године у годину - објашњава он.

Осим прекорачења брзине, Ћопић као проблем наводи и алкохол, јер како каже, позната је чињеница да вожња под дејством алкохола продужава вријеме реакције возача на опасност, а самим тим и зауставни пут возила, што повећава ризик од настанка саобраћајних незгода.

Поред брзине и алкохола, на настанак саобраћајки, како објашњава вјештак саобраћајне струке, свакако утичу и фактор возило и фактор пут са путним окружењем.

- Познато је да Босна и Херцеговина има један од најстаријих возних паркова у Европи, а приликом превентивних кампања које спроводи Ауто-мото савез Републике Српске, бројке кажу да просјечна старост контролисаних возила прелази 16,5 година, док трећина контролисаних возила има једну или више техничких неисправности, што сигурно у одређеној мјери повећава ризик од настанка саобраћајних незгода - наводи он.

Због свега наведеног, Ћопић истиче да је, када је у питању фактор човјек, потребно дјеловати двојако.

- Првенствено превентивно, на начин да се више пажње посвети обуци нових возача кроз процес обуке у ауто-школама, али и да се ствара простор за причу о безбједности саобраћаја и посљедицама небезбједног понашања кроз обавезно образовање. Затим је потребно дјеловати и репресивно, али сам мишљења да је Министарство унутрашњих послова Републике Српске дало максимум приликом теренског рада и да континуираном репресијом трошимо људске ресурсе, док број саобраћајних незгода стагнира или је у благом порасту. То је показатељ да постојеће санкције не утичу значајно на промјену ставова и понашања возача на путевима Републике Српске и да потенцијално рјешење треба тражити у пооштравању казнених одредби - истиче Ћопић за "Независне новине".

Када је ријеч о фактору пут, он наводи да је потребно реализовати низ мјера како би се унаприједила постојећа инфраструктура.

- Коначно, када је у питању фактор возило, једино рјешење које се чини адекватним је субвенционисање набавке нових и еколошки прихватљивих возила, као и смањивање намета приликом регистрације за нова возила, како би се у будућности смањила просјечна старост возног парка - наводи Ћопић и додаје да је ипак кључ рјешења проблема у возачима.