Да је из године у годину све мањи број студената у Српској, потврђују и подаци Републичког завода за статистику, према којима је број уписаних у први циклус у академској 2022/2023. мањи за 3,1 одсто, односно 781 студента.

Према њиховим подацима, у овој години на први циклус студија високог образовања, укључујући и интегрисане студије, у зимски семестар уписано је 24.026 студената, од чега су 14.822, односно 61,7 одсто, студенткиње, док од броја уписаних редовно студира 87,6 одсто.

У Републици Српској на четири јавне високошколске установе уписана су 16.434 студента, а како истичу, јавне високошколске установе у Српској су универзитети у Бањалуци и Источном Сарајеву, Висока медицинска школа у Приједору и Висока школа за туризам и хотелијерство у Требињу.

У 15 приватних високошколских установа од уписаних студирају 7.592 студената или 31,6 одсто.

Када је ријеч о студентима који су дипломирали у току прошле године, и ту се биљежи пад броја у односну на претходну годину.

- У 2022. години 3.368 студената је завршило академске или струковне студије, што је за 6,1 одсто мање у односу на 2021. Од укупног броја дипломираних студената, 60,5 одсто су студенткиње - наводе из Завода.

Према “старом” програму образовања 0,7 одсто студената је дипломирало академске или струковне студије, а према програму прилагођеном Болоњској декларацији њих 99,3 одсто. Од укупног броја дипломираних студента, на високим школама дипломирало је 16,3 одсто, а на универзитетима 83,7 одсто.

Највише студената стекло је звање из области образовања пословање, администрација и право 18,9 одсто, док је најмање студената стекло звање у области услуге три одсто.

Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањалуци, истиче да за мањи број студената постоји неколико разлога.

- Један од разлога је негативан природни прираштај који се биљежи годинама уназад, мањи број дјеце је у школама, те је самим тим мањи број кандидата који би могли да студирају на неком од факултета - рекао је Гајанин за “Независне новине”.

Према његовим ријечима, велики број студената још није ријешио своје питање студија, односно своје студије нису пребацили на болоњске.

- Ти студенти нису регулисали свој статус, они су требали да пређу на нови модел студирања, а више од 50 одсто студената још размишља шта ће урадити по питању својих студија - рекао је Гајанин.

Како је рекао, квалитет високог образовања на јавним универзитетима, као и на неким приватним је на задовољавајућем нивоу.

- Можемо примијетити да је на тржишту рада све мање дипломаца са јавних универзитета, а то и ми осјетимо када тражимо одговарајуће професије - рекао је Гајанин.

За већи број студенткиња на факултетима, Гајанин види разлог у томе што се мушка популација након завршетка школе одлучује на запослење у одређним занатима.