Према подацима Свјетске банке број сиромашних у БиХ би до зиме могао порасти на више од милион људи.
Ризику од сиромаштва су нарочито изложени пензионери и радници у неформалном сектору, који немају осигурање од незапослености и не остварују право на друге видове подршке.
Да је ситуација већ сад алармантна када су у питању социјално угрожени грађани, говори и податак да се у пет јавних кухиња у Бањалуци храни скоро 2500 људи, док је та бројка прије појаве KОВИД-19 била два до три пута мања.
Највише корисника, чак 500 дневно, а викендом и преко 1000 има јавна кухиња „Оброк љубави" која дјелује у склопу УГ „Мозаик пријатељства", док у јавној кухињи градске организације Црвеног крста по бесплатан оброк дневно долази 440 корисника.
-Ми нешто успијемо путем донација или хуманитарног броја ванредно да обезбиједимо али то им подијелимо за празнике или недјељом када немају планиран оброк. Много значи то људима коју су у стању социјалне потребе јер многима је то једини оброк у току дана, каже секретар Црвеног крста Бањалука Зељкица Илић.
Из удружења „Мозаик пријатељства" наводе да годишња средства од 8500 КМ која добијају од града нису довољна ни да се плати простор у којем бораве, а камоли режије.
-Није нимало лако водити јавну кухињу када ви морате скоро свакодневно да просите намирнице. То се не ради о томе, некад људи мисле, као што сам ја доживљавао нпр. у општини од одређених људи који кажу: „Сви се данас баве хуманошћу, односно јавном кухињом". Ти људи пуно пута немају појма о животу и не знају да није нимало пријатно стање на терену. Ја заједно са својим колегама кад идем на терен и видим многи људи мимо хране немају чиме да плате струју, немају чиме да плате воду...-, истиче предсједник овог удрузења Мирослав Субашић.
О вриједности бесплатног оброка најсликовитије говори најстарија корисница јавне кухиње „Оброк љубави" Мирка Бајић.
Са своје 92 године живи од 250 КМ пензије, од чега 100 марака одлази на кирију, на једну собицу величине 3 са 3.
Захваљујући овој јавној кухињи, није била гладна ни током мјесеци изолације јер су из „Мозаика" мислили на њу.
-Они мене нијесу пуштили, они су мени долазили, Мирослав ми је долазио, Гога ми је једна долазила, увијек је слао некога, слао ми је ручак, давао ми је и носио ми је свега, замислила сам да носе из неког хотела-, наводи Мирка.
С обзиром да надлежни недовољно показују интерес за овај горући проблем, из Удружења „Мозаик пријатељства" су почетком октобра покренули хуманитарни број 1416 путем којег се једним позивом донира 1 марка за помоћ у раду њихове кухиње.
Кажу да су се и до сада ослањали на помоћ добрих људи, али да то није рјешење и да се они који воде ову земљу и институције морају озбиљније позабавити проблемима сиромашног становништва.
-Ја сам скоро имао прилику да причам са неким људима који сад конукришу да буду политичари, па кажем добро...шта ћеш ти сад урадити? Каже ја ћу направити пут у Пискавици. Ја кажем, и ти ћеш да потрошиш паре, морамо мало размишљати како да у те касе долази новац, па да га онда распоређујемо на начин онакав какав је најважнији. Нпр важније је данас да неко једе хљеб, казе Субашић.
Осим јавних кухиња Црвеног крста и Удружења грађана „Мозаик пријатељства" у Бањалуци дјелују и јавне кухиње "Мерхамет", "Каритас", те "Свети ђакон Авакум".
