Злочини током Другог свјетског рата догађали су се у толиком обиму да можда и нисмо у могућности да у потпуности схватимо размјере.

Чеслава Квока је била једна од преко 100.000 Пољака који су из својих села депортовани након њемачке инвазије 1939. Ови фармери, углавном католици, одведени су из својих домова, како би направили мјеста Нијемцима. Нацисти су имали план да они населе то земљиште.

О животу Чеславе Квоке, прије овог тренутка, зна се врло мало. Зна се да је рођена у малом селу Волка Злојецка у југоисточној Пољској 15. августа 1928. године и да су она и њена мајка депортоване из Замошћа у Пољској у Аушвиц 13. децембра 1942. године.

За нацисте, Чеслава Квока је била само затвореник 26947.

Познати по немилосрдности, али и бирократији, Нијемци су за своју евиденцију фотографисали и у каталог стављали фотографије затвореника који су прошли кроз логоре смрти. Страх на Чеславином лицу који и данас може готово да се „опипа“, на овој црно-бијелој фотографији. На њеном лицу, иако је на фотографији, очитавају се сви ужаси рата.

Четрнаестогодишња дјевојчица била је мртва три мјесеца након што је настала фотографија.

Не зна се како је умрла, да ли од тешког рада, исцрпљености и глади или је била дио неког застрашујућег експеримента; или страдала једном од метода убијања које су се користиле.

Иако се не зна шта је било послије фотографисања, захваљујући сјећању фотографа Вилхелма Брасеа, зна се шта се десило непосредно прије.

Пољак ког су нацисти депортовали у Аушвиц, Брасе је био приморан да фотографише између 40.000 и 50.000 затвореника у логору, укључујући Чеславу Квоку.

Сјећао се, веома живо, како је преплашена дјевојка уведена са осталима, неспособна да разумије било шта што се око ње дешава.

-Ова жена је (затвореница која је нагледала) узела штап и тукла је по лицу. Ова Њемица је искаљивала свој бијес на дјевојци. Тако лијепа млада дјевојка, тако невина. Плакала је али није могла ништа да уради. Прије фотографисања, дјевојчица је обрисала сузе и крв са посјекотине на усни. Искрено да вам кажем, осјећао сам се као да је и мене неко ударио, али нисам смио да се мијешам. За мене би то било кобно. Никада ниси могао ништа да кажем, казао је фотограф.

Крв из посјекотине на усни Чеславе Квоке и даље је видљива на фотографији коју је Брасе снимио.

Као фотограф логора, Брасе је био очевидац ужаса из Аушвица. Биљежио је сирови страх на лицима затвореника и сачувао га за вјечност.

Чак и након што је Брасе послат у други концентрациони логор, а онда и коначно ослобођен од стране америчких снага 1945. године, он се борио са духовима десетина хиљада жртава које је годинама фотографисао. Послије рата он је престао да се бави фотографијом.

Када бих почео да фотографишем, објаснио је, видео бих мртве. Стајао бих и фотографисао неку младу дјевојку, али иза ње бих видио духове. Видио бих све те крупне престрављене очи, како гледају у мене. Нисам могао више.

Ови духови живе захваљујући људима попут Брасеа, који су сачували фотографије упркос напорима нациста да их униште.

Када су схватили да је рат изгубљен, Нијемци су покушали да се отарасе свих доказа о ужаснима које су починили, што је укључивало и спаљивање картона жртава. Али Брасе и још неколико других, успјели су да сакрију негативе, и тако сачувају лица жртава које су претрпјеле ова незамислива злостављања.

Фотографија Чеславе Квоке била је међу онима које је Брасе успио да сачува. Крхко, младо лице умивено страхом остаје дирљив подсјетник на ужасе рата, на све животе који су угашени прије него што су стварно и почели.