На суђењу тројици бивших припадника Првог корпуса такозване Армије БиХ за ратни злочин над српским цивилима у Храсници код Сарајева, данас су свједоци говорили о сумњивим случајевима смрти затвореника, о торутурама кроз које су пролазили или им свједочили, о ударању по табанима да више не би, како су им мучитељи говорили, газили "исламску земљу".

На суђењу Сенаду Гаџи, Заиму Лаличићу и Суљи Хебибу, бивши војни исљедник Аган Незир причао је о четири сумњиве смрти заточеника, чија је надувена тијела видио испред гараже у којој су били затворени Срби.

Незир је навео да о својим сумњама није извијестио надређене, наводећи како су сви знали и да се јавно говорило да је то урадио Сенад Гаџо, али да он за то није имао доказа.

Он је испричао да је видио четири надувена тијела и да је рекао да треба звати љекара, који је потом дошао и констатовао да је смрт наступила природним путем.

Према његовим ријечима, иако му је то било сумњиво, био је задужен да потпише на основу налаза љекара.

- Покушао сам то истражити, због чега ме војна полиција убрзо одвела у притвор, а након пуштања напустио сам Храсницу - рекао је Незир.

Тужилац Мирослав Јањић предочио је три службене забиљешке од 1, 3. и 5. августа, у којима се наводи да је љекар извршио преглед и утврдио природну смрт код петорице затвореника. У двије забиљешке се наводи љекар Енес Шачић, а у трећој Сенад Берило.

Незир је данас тврдио да никада није присуствовао прегледу који су вршили љекари након смрти затвореника, што је у супротности са његовом забиљешком коју је написао послије смрти Гојка Стјепановића, у којој је навео да је доктор Енес Шачић, у његовом присуству, потврдио природну смрт.

Он је испричао да су у подземним гаражама били затварани људи по наредби команданта бригаде Фикрета Превљака, а да је његова дужност била да их "покрије", односно евидентира како им се не би нешто десило.

На питања Судског вијећа, Незир је рекао да је из Зенице писао начелнику Управе за безбједност Јусуфу Јашаревићу због затварања и отимања станова у Храсници, а да је Пљевљак поцијепао акт који је Управа послала.

Свједок Станко Јокановић је рекао да је видио када су тројица наоружаних војних полицајаца, међу којима је био и оптужени Гаџо, у мају 1992. године, одвели Радомира Драшковића којег је знао из виђења.

- Послије тога, Драшковића више никада нисам видио. Чуо сам да га је у Основној школи "Алекса Шантић", гдје је био затворен, убио Сенад Гаџо, који је био мој комшија - изјавио је Јокановић.

У наставку суђења, тужилац је прочитао дио исказа преминулих свједока Ратка Бокуна и Петка Јовановића.

Бокун је навео да је из гаража, гдје је био затворен, пребачен у основну школу гдје је затекао доста затворених Срба, који су извођени на радове, сјекли шуму, правили понтомски мост.

- Нас седморо били смо у једној малој просторији испод степеница, у којој се нисмо могли ни окренути. Одједном су нам убацили Обрада Миловића из Гацка, којем су од батина биле поломљене ноге. Ми смо настојали да му помогнемо колико смо могли - прочитао је из исказа тужилац Јањић.

У свом исказу, Бокун је навео да су и остали затвореници били изложени ужасним физичким и психичким тортурама, да су вријеђани на националној основи, да су им псовали четничку мајку.

- Мене су тројица ударала дрвеним палицама по табанима из којих је лила крв. Говорили су да те ноге више неће газити исламску земљу. Ударали су ме по цијелом тијелу, а када бих се онесвијестио, на мене би истресли канту воде. Стављан ми је и нож под грло када бих одбио да урадим нешто огавно што су од мене тражили - стоји у Бокуновом исказу.

Он је навео да је на његовим рукама преминуо Алекса Странпут, те да су од батина преминули и Гојко Стјепановић и још неколико затвореника.

Из исказа који је преминули Петко Јовановић дао Агенцији за истраге и заштиту БиХ /Сипа/, Јањић је прочитао дио у којем је навео да је он од априла 1993. године водио евиденцију о сахрањеним Србима у Храсници.

- Тада је било 18 сахрањених, искључиво Срба, да би тај број током времена прешао 60. Људи су умирали на различитим мјестима и на различите начине, природном смрћу, од гранате, у својим становима или у затвору - навео је тада Јовановић.

Посебно је нагласио случај у затвору пребијеног Борка Стојановића чије тијело је, како је навео, преузео у џамији у Храсници.

- Тијело је било скроз поломљено, кости здробљене, руке и ноге млитаве. Чуо сам да је Гаџо премлаћивао Борка, као и остале Србе, у знак одмазде због убиства оца и невјесте - навео је Јовановић у свом исказу.

Оптуженима се на терет стављају незаконито затварање српских цивила, убиства, мучења, злостављања, мучења на понижавајуће начине, сакаћења и други тешки облици злостављања током 1992, 1993. и 1994. године.

Суђење се наставља 19. маја.