На суђењу Кериму Лучаревићу за злочине над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, свједок Драган Зрнић испричао је да је након заробљавања 2. маја 1992. године добијао батине на више локација, те да су му били поломљени зуби и нос.

Зрнић је рекао да је 2. маја 1992. године као војник био на обезбјеђењу команде на Бистрику и да је тог дана био у пратњи возила за довоз хране из касарне "Маршал Тито".

Он је испричао да је у повратку код моста на Дрвенији видио групу војника која је била концентрисана на отварање ватре преко моста. Када су их примијетили, окренули су се према њима и отворили ватру, рекао је свједок, те појаснио да је иза његовог возила било возило са храном.

- Стигао је тамић, возач је тешко погођен у леђа, један од сапутника је рањен са два метка у руку. Успјели смо их унијети у команду и пружити прву помоћ. Напад на команду је трајао цијели дан и ноћ - присјетио се свједок.

Дан послије, према Зрнићевим ријечима, у команду је дошао Алија Изетбеговић који се обратио и рекао да ће обавити разговор са старјешинама и генералом Милутином Кукањцем и да ће он бити гарант њихове безбједности.

Након тога су, како је рекао, добили наредбу за излазак из команде и да припреме материјално-техничку опрему.

Он је био у шестом возилу с краја колоне, а наредба је била да цијеви наоружања буду усмјерене према поду. Описао је да је примијетио велики број војника који су били различито обучени, са Бистрика и из правца Миљацке, а путем везе им је речено да остану мирни.

- Услиједила је наредба да предамо оружје, јер је то услов проласка према Лукавици. Наређено је да напустимо возила и услиједило је ударање и наредба да легнемо на улицу. Чули су се јауци од удараца. Била је наредба да устанемо и да скинемо све са себе – остао сам у доњем вешу и чарапама - изјавио је Зрнић.

Навео је да је након тога услиједила наредба да се групишу на једно мјесто.

- Момак испред мене пао је као даска. Тада сам видио да је то мој брат Зоран - присјетио се свједок, преноси Бирн.

Додао је да је брата извукао у парк и покушавао га пробудити, те да му је глава била крвава. Успио му је рећи да је ударен дијелом пушке. Пребачени су затим у болницу Кошево, а свједок је одвезен у Дом на Бјелавама, гдје су га тукли.

Према његовим ријечима, током ноћи је спроведен у Секретаријат унутрашњих послова, гдје су га поновно тукли, те предат цивилној полицији.

- Након тога сам спроведен у гимнастичку салу у ФИС-у. Ту су били војници из колоне. По самом уласку гледали су у мене као неко чудо. У огледалу нисам себе могао препознати од батина - рекао је свједок и додао да су му били поломљени зуби и нос.

Током ноћи и дан послије, рекао је Зрнић, тукли су га, али и касније, када је кренуо у тоалет.

Наредног дана, рекао је свједок, дошли су припадници Унпрофора који су им рекли да се изјасне гдје желе да иду.

Пошто се он изјаснио да жели кући, од Црвеног крста је добио цивилну одјећу и ту прилику је искористио да побјегне.

Оптужница терети Лучаревића за злочин против ратних заробљеника, рањеника и болесника, цивилног становништва, те противправно убијање и рањавање у сарајевској Добровољачкој улици 3. маја 1992. године.

Лучаревић је оптужен да, у својству команданта Војне полиције Републичког штаба Територијалне одбране БиХ, није предузео мјере да буду кажњени починиоци убистава војника и цивила након напада и заустављања колоне ЈНА у Добровољачкој улици, као и они који су психички и физички злостављали војнике иако је знао за та кривична дјела.

Суђење би требало да буде настављено 28. новембра.