То је вирус који научници никад нису видјели. Не знају тачно одакле је дошао, али већ је пропутовао 9.500 километара откако је крајем децембра откривен у Кини.
Упркос карантинима, епидемија се шири. Број мртвих такође. Да је ово холивудски филм, сад би било вријеме за панику. У стварности, већина људи само треба да опере руке и настави даље.
– Немојте паничити уколико нисте плаћени да паничите – каже епидемолог Брендон Браун са Калифорнијског универзитета (УЦ) који је проучавао бројне смртоносне епидемије.
– Здравствени радници треба да буду у приправности. Владе треба да им омогуће ресурсе. Правовремено и тачно информисање јавности је кључ. А сви остали, слободно дишите -каже Браун.
Током три недјеље од појаве епидемије, која се проширила на неколико хиљада особа у најмање десетак земаља, научници су о вирусу сазнали важне ствари. То је коронавирус, рођак патогена који изазива тешки акутни респираторни синдром (САРС) и блискоисточни респираторни синдром (МЕРС), болести које су изазвале стотине смрти у свијету, преноси “Јутрањи лист”.
Остали коронавируси не узрокују ништа теже од прехладе.
Осим људи, коронавирусима могу се заразити краве, свиње, мачке, кокошке, шишмиши и друге животиње. Већина првих жртава нове епидемије рекла је да је посјетила велику “живу тржницу” у кинеском граду Вухан, што сугерише да је вирус са неке друге врсте “скочио” на човека.
Кад су стручњаци испитали генетски код организма, пронашли су секвенцу дотад науци потпуно непознату. То значи да људи нису могли да развијају природни имунитет према коронавирусу који је назван n-CoV2019. Срећом, чини се да младим и здравим људима узрокује само благе симптоме. Већину смртних случајева чине људи старији од 50, претходно болесни или ослабљеног имунолошког система.
– Засад немамо доказа да је ово опасније од грипа. Већина људи, уз пристојну медицинску његу, биће добро – каже Мичел Мина, епидемолог са Харварда.
– У ствари, могуће је да су у Кини или другдје заражене стотине или хиљаде људи, али уз тако благе симптоме да то нико није примијетио – додаје Том Инглесби, директор Центра за здравствену безбједност при Школи јавног здравља “Џон Хопкинс”.
– Прерано је знати. При новим епидемијама често се они најтежи случајеви препознају први и могу резултирати искривљеном сликом о томе колико је заправо опасан – додаје.
Информација бржа од вируса
Епидемиолози сада покушавају да открију када је нови коронавирус стекао способност преноса са човјека на човјека пошто пијаца у Вухану, која се сматра почетном тачком, очигледно више није извор ширења епидемије.
Здравствени радници очекују да се ширење са човјека на човјека у краткорочном раздобљу настави, а то значи да ће се појављивати нови случајеви широм Азије, у САД-у, могуће и у Европи.
Новост је да се информације шире брже него вирус.
Епидемија САРС избила је 2002. у кинеској покрајини Гуангдонг и до њеног сузбијања 2003. усмртила је 774 људи у 29 земаља. Регистровани број обољелих премашио је 8.000. Међутим, кинеска влада на почетку кризе умањивала је број обољелих, одбијала помоћ из иностранства и тиме наштетила и могућностима сопствених грађана да се заштите. Бијес јавности довео је до оставке кинеског министра здравства.
Овај пут је другачије. Кинеске власти брзо су обавијестиле друге земље о развоју епидемије. Подијелиле су и генетску сенквенцу вируса, што може помоћи епидемиолозима да прате његово ширење и предвиде шта даље.
