Прегурали су рат, приватизацију, економску кризу и рецесију, а ни корона криза није их уздрмала. Тако се са изазовима боре у фабрици женске конфекције у Костајници, предузећу којим већ 40 година управљају жене.
Да у текстилној индустрији раде жене уобичајена је ствар, али “Сана Линеа” из Костајнице је ваљда једина фабрика на Балкану у којој жене већ деценијама заузимају све кључне позиције одлучивања.
Већинска власница овог предузећа је Босиљка – Боса Дејановић, инжењерка технологије и лавица која је од 1980. године, дакле још од доба социјалистичке Југославије, била директорка ове мале, али успјешне фирме. Управо Дејановићева је, по многима, од костајничке фабрике направила оно што она данас јесте – једно од најуспјешнијих текстилних предузећа у Српској.
Лане је отишла у пензију и директорску позицију препустила Маријани Бучевац. Већ годинама на челу синдикалне организације је Далиборка Балабан.
– Нема ту ничег необичног. Велика већина запослених су жене, у фирми имамо само четворицу мушкараца. Ред је да жене и управљају и воде синдикат – каже Далиборка Балабан.
Упорност
И историја фабрике текстила у Костајници, малом мјесту на самој граници с Европском унијом, свједочи о женској и крајишкој упорности. Фабрика је основана 1947. године, одмах послије Другог свјетког рата, и никад није прекидала производњу. Данас има 150 запослених, у три погона – у Костајници, Козарској Дубици и Слабињи.
Производи, између осталог, блузе од најфиније свиле за њемачко тржиште, има свој и бренд, дизајнере, тим за развој, колекције препознатљиве у цијелом региону.
– Многи нас питају у чему је тајна, али тајне нема. Ми, жене, с другачијом емоцијом улазимо у посао, не посустајемо, боримо се. Сјећам се када је 2007. године велика економска криза потресала свијет, директорка Боса је отварала нове продавнице наше фирме. Показало се да је то прави потез – каже директорка Маријана Бучевац.
И у корона кризи ова женска фабрика се дочекала на ноге. Први у РС су почели да производе маске, прво за своје раднице, а онда и за тржиште. Више од 12.000 маски су донирали у хуманитарне сврхе.
Дисциплина
Ни у вријеме ванредног стања нису прекидали производњу, иако су продавнице биле затворене, а извоз стопиран. Ни плате нису смањене. Само једна радница овог предузећа заражена је короном, али и то се десило док је била на боловању, тако да вирус није “ушао” у фабрику.
Ситуација је, кажу, под контролом, али је дисциплина неумољива. Сви носе маске, дезинфекција руку и обуће је обавезна, хале се дезинфикују сваких неколико сати, и то природним средствима, раднице иду по пет пута током радног времена на кратке паузе.
– Морамо се прилагодити, морамо да живимо и радимо, не можемо због вируса бити затворени цијели живот – каже директорка фабрике.
Упркос стабилном пословању, свјесни су да им будућност доноси нове изазове. Када стара гарда оде у пензију, питање је да ли ће имати довољно радне снаге. Јер, дјевојке и момци, које су отхраниле вриједне кројачице из “Сане”, углавном завршавају факултете и одлазе у иностранство или у веће градове.
Петак 13. дан за плату
У костајничкој фабрици текстила просјечна плата је око 700 марака, а зараде сваког од запослених зависе од учинка, искуства и посла које неко обавља. Оно што је, међутим, за све исто и у Костајници већ годинама познато, јесте да, шта год се дешавало, плата у “Сани” мора бити 15. у мјесецу.
– Уколико се деси да је 15. у недјељу, плата ни тада не касни него је исплаћујемо раније, па се тако дешавало да плата буде у петак, 13. у мјесецу – каже директорка Маријана Бучевац.
