Несаница, валунзи, проблеми са памћењем, раздражљивост, депресија - и све то у пакету. Звучи познато? Менопауза је велика промјена у животу жена, праћена бројним непријатним и бурним симптомима, неријетко занемариваним, потцјењиваним, па и погрешно тумаченим.

Од чега зависи када ће наступити ова фаза и како се одражава на физичко и психичко здравље жене, партнерске, пријатељске, пословне односе и родитељство? И зашто нас нико за њу није припремио?

Физички симптоми менопаузе

Према ријечима начелника одјељења конзервативне гинекологије у ГАК „Народни фронт“, специјалисте гинекологије и акушерства доц. др сци Радомира Аничића, менопауза представља крај репродуктивне фазе живота жене.

- То је нешто што се не догађа преко ноћи, осим ако је реч о менопаузи која је, услед неке дијагнозе, проузрокована оперативним или медикаментозним лечењем. Реч је дакле о фази, односно процесу који почиње већ од 41. - 42. године и траје наредних десетак година. Менопауза се састоји из перименопаузе, менопаузе и постменопаузе, а жена се најчешће прво сретне са губитком регуларности циклуса - појашњава др Аничић у Јутјуб подкасту „Породично…са Сандром Черин“.

То “прескакање” циклуса или неко ирегуларно крварење је, додаје, јако битан моменат да се жена јави свом гинекологу, будући да до изостанка менструације може доћи и из других разлога и медицинских проблема који нису везани за менопаузу, а често у том животном периоду могу бити замаскирани перименопаузом.

- Следеће на шта се жене често жале јесте несаница, затим на либидо који је смањен, на проблем са вагиналном сувоћом, са инконтиненцијом односно немогућношћу да задржите урин у неким ситуацијама. И наравно жале се на појаву валунга, односно знојења које се дешавају ноћу или и током дана. Све су то неки симптоми који говоре у прилог томе да жена полако улази из перименопаузе у менопаузу - каже др Аничић.

Генетика има огроман утицај на то када ће жена ући у менопаузу, али није једини фактор, каже гинеколог:

- Период уласка у менопаузу зависи и од начина живота, као и од начина на који је жена, рецимо, дошла до потомства – да ли природним путем или вантелесном оплодњом. Такође, данас су честе појаве ендометриозе код младих жена, које их управо онемогућавају да остану у другом стању јер ендометриоза убија то племенито ткиво јајника које лучи хормоне потребне за нормално функционисање женског система. Заправо, хормони су те, да кажем, чудесне супстанце које утичу на функционисање целог нашег тела, не само на наше органе, него и на нашу свест.

Ролеркостер емоција

Подаци говоре да ће 2030. године 1,2 милијарде жена на свИЈету бити у менопаузи или постменопаузи, наводи шеф Кабинета за перинаталну и репродуктивну психијатрију Института за ментално здравље у Београду, специјалиста психијатрије, клинички асистент, др Маја Милосављевић.

- Дакле негде десет процената светске популације у сваком тренутку пролази кроз менопаузу. То је јако пуно жена. Продужен је просечан животни век па онда наравно имамо и велике бројке, али оно што је занимљиво јесте да и поред тог продужења животног века менопауза углавном почиње у 51. години. И то је нешто што је сада и нама, лекарима, неки феномен који треба да истражимо и да разумемо како до тога долази - каже др Милосављевић.

Поред физичких симптома менопауза је праћена и правом психолошком “буром”, ролеркостером емоција изазваним хормоналним дисбалансом, слажу се гости подкаста.

- Када причамо о психолошким променама говоримо о раздражљивости за коју се зна да је углавном везана за естроген. Жене су раздражљивије и у ПМС-у, у трудноћи, то је напросто хормонално условљено. Често се у том периоду менопаузе заправо туга манифестује кроз раздражљивост - жена лако плане, није јој ни до чега, све је нервира, не може да слуша децу, мужа… то је то – менопауза. То не мора да значи да седи и плаче данима, то је напросто та једна “препуњеност”. Ту је и поремећај са памћењем, концентрацијом. Кажу да се у том периоду жене тешко концентришу, споро мисле и лако заборављају. Имамо и поремећај либида, нема сексуалне жеље, жена често не може ни да постигне сексуално узбуђење, нема уопште идеју да би то могло да јој прија - указује др Милосављевић.

Све ово, напомиње, утиче на женску психу, тим прије што, како каже, жене најчешће улазе у менопаузу у тренутку када већ имају и неке придружене болести - висок притисак, хипотиреозу, нека друга обољења које опет утичу на хормонални ниво.

- Ту је и тај социјални аспект, па тако имамо синдром празног гнезда – деца су отишла, а партнери не знају шта ће једно са другим, затим родитељи старе па је брига о њима појачана, а имамо и пуно трудноћа у каснијим годинама – када су мала деца, стари родитељи, а помоћи нема ни са једне стране. Дакле, пуно ствари се ту преплиће јер је реч заиста о преломним годинама за жену, са пуно аспеката и социјалних фактора, што доприноси томе да су осетљивије. Ми заправо тек у последњих десетак година некако отварамо очи, културолошки се померамо и почињемо да прихватамо жене са свим тим што њихова биологија носи - истиче др Милосављевић.

Трпљење није опција

Чињеница је, како каже, да ће велика већина жена, преко 80 посто њих, проћи кроз симптоме перименопаузе, али оно што је важно знати је да је то природно, физиолошки и да трпљење – није опција.

- Добра вест је да већина тих симптома пролази углавном у року од неколико година, а постоје и бројни начини да се они ублаже па се не треба либити да се потражи стручна помоћ – гинеколога, ендокринолога, психијатра. Причајте о томе - поручује др Маја Милосављевић.

Менопауза није баук, слаже се др Радомир Аничић. То је, каже, нормалан дио живота сваке жене, а за велики број тегоба постоје рјешења која су поприлично једноставна и нису непријатна.

- Примера ради, за проблеме са вагиналном регијом, односно сувоћом вагине и болним сексуалним односима – постоје начини да се то реши и жене треба да се обрате гинекологу. Постоје и системски начини везани за давање хормонске субституционе терапије, али треба имати на уму да нису све жене кандидати за ову терапију па никако не смеју да је узимају на своју руку. Ту су и алтернативе везане за природне препарате, фитоестроген и тако даље који такође имају једну добру потентност, али и њих с опрезом треба узимати јер се данас свашта рекламира и то је велики проблем. Зато је јако важно да жене не крију како се осећају и да се не лече саветима са интернета већ да потраже помоћ лекара, да дођу директно на извор информација и решења. Менопауза није нешто чега се треба стидети, још мање плашити, напросто том изазову треба прићи и разрешити га - закључује гинеколог.