У Босни и Херцеговини ни цијеви за гријање нису доступне, а за грађевински сектор проблем представља и неуједначено оптерећење на плате, поручио је Љубиша Танић, власник предузећа Гријање инвест са Пала, гостујући у подкасту „Никад у минусу“.

Ово предузеће већ двије деценије, уз благослов, потпуно бесплатно ради на обнови инсталација на манастиру Хиландару, што је, како каже Танић, њихов најзначајнији пројекат.

У подкасту „Никад у минусу“, Танић отворено говори о изазовима у климатизацији, конкуренцији на тржишту, цијенама рада у грађевинарству, али и даје савјете како уштедјети на гријању и хлађењу.

Цијели разговор са Танићем можете погледати на Јутјуб каналу CAPITAL-а.

CAPITAL: Који су најзначајнији пројекти на којима сте радили?

Танић: Мој ментор, професор Живковић (Бранислав Живковић), понудио ми је посао асистента на Београдском универзитету, гдје смо радили на многим великим пројектима. Посебно су ми интересантни обнова Машинског факултета у Београду, Универзитетске библиотеке Светозар Марковић, те пројектовање и адаптација свих спортских дворана за потребе Универзијаде 2009. године у Београду. Ови пројекти су значајни јер сам научио како треба радити у великом тиму, на челу са професором Живковићем.

CAPITAL: На који пројекат сте посебно поносни?

Танић: То је свакако болница у Источном Сарајеву. Мислим да смо ту уложили много труда. Сјећам се једног састанка када смо дошли да разговарамо са генералним извођачем. Стигли смо у Лакташе са професоровим колима. Један од консултанта из министарства, када смо му изложили шта треба да поправимо у пројекту, нашалио се рекавши да је терцијарна здравствена дјелатност у Бањалуци, није знао да долазим из Источног Сарајева. Тада смо се нашалили и рекли да ће бар термо-техника у Источном Сарајеву бити боља.

Климатизација Хиландара

CAPITAL: Шта сте конкретно радили на Хиландару? Да ли је то комерцијални посао?

Танић: Услов професора Живковића био је да то радимо уз благослов, дакле бесплатно. На Хиландару смо урадили много инсталација и пројеката. Један од примјера је централна котларница. Такав систем нема ниједан манастир на Светој Гори, нити многи други моћнији грчки манастири. То ми је посебно задовољство.

CAPITAL: Јесте ли радили климатизацију?

Танић: Да, појавила се потреба за вентилацијом и климатизацијом, посебно у кухињи, а с доласком млађих монаха појавили су се захтјеви да се одређене просторије климатизују. Да, радили смо климатизацију, примјерице трпезарију која је потпуно реновирана и опремљена уређајима за климатизацију. Када разговарамо о томе, увијек кажемо да, да је Свети Сава жив, сигурно би и он наложио да то буде модерно, јер је све што је он градио било савремено.

Зарада мајстора од двије до двије и по хиљаде КМ

CAPITAL: Имате многе пројекте на планинама, попут Бјелашнице и Јахорине. Да ли је то изазов?

Танић: На планинама су околности нешто лакше због надморске висине и температуре која влада, па се инсталације за хлађење углавном не пројектују. Ипак, на једном од најбољих хотела на Јахорини, због одржавања великог скупа регионалног значаја, инвеститор нас је замолио да уградимо додатне инсталације за хлађење. Објавили смо један шаљив чланак о првој климатизацији на 1600 метара надморске висине.

CAPITAL: Имате ли савјет за грађане како уштедјети на гријању и хлађењу?

Танић: Сваки степен више на температури у зимским мјесецима значи шест одсто више потрошње енергије. Боље је обући се топлије и држати нижу температуру него бити у кратким рукавима и држати 24-25 степени. За љетне услове то је још драстичније – за сваки степен снижења температуре троши се 20 одсто више енергије. Гдје имате услове за климатизацију, температура не би требала бити нижа од 25 степени.

CAPITAL: Одакле увозите сировине?

Танић: Сировине су углавном из ЕУ или, у посљедње вријеме, из Кине. Некада је Јапан био лидер. Када пројектујемо, трудимо се да ставимо у први план производе који се праве код нас.

CAPITAL: Шта можете купити код нас?

Танић: Нажалост, ни цијеви више не можемо купити. Некада је била велика фабрика „Унис“ у Дервенти, али то више не постоји. Постоји мали погон у Високом који прави купатилске радијаторе и од њих редовно купујемо. Када смо радили један хотел на Игману, архитекта је тражио специфичан дизајн купатилских радијатора, па смо замолили људе из Високог да их направе. Назвали су их „тип Игман“. Осим тога, код нас се могу купити котлови, а неколико фабрика производи котлове на пелет. Дио се прави код нас, док софистицирани дијелови, попут аутоматике, долазе из увоза.

CAPITAL: Каква је ситуација са радном снагом?

Танић: Добрих мајстора никада неће фалити. Свако занимање је захтјевно, а свака зграда је фабрика у малом, и то у тешким условима. Боримо се да задржимо квалитетну радну снагу.

CAPITAL: Може ли мајстор од своје плате лијепо живјети?

Танић: Мислим да може.

CAPITAL: Колико могу да зараде?

Танић: Јавни подаци и статистика нису тачни. Мислим да добар мајстор може да заради између двије и двије и по хиљаде КМ, било кроз рад у фирми или додатни посао.

CAPITAL: Сматрате да оптерећење на плату треба смањити, али и уједначити? 

Танић: Релације су врло замршене. Људи из ФБиХ, када раде на терену, имају право на неопорезив теренски додатак, док људи из Српске немају. На примјер, када конкуришемо за посао на Јахорини, они могу својим радницима исплатити 600 КМ неопорезивог дијела, а ми не можемо. Теренски додаци су, чак и осамдесетих година, били већи од плата. То су ствари које треба мијењати.