У времену када се наше друштво суочава са масовним одласком младих људи и породица из земље, једна дјевојка је одлучила остати у домовини, својој земљи и једном малом мјесту.

Татјана Бекрић, 28-годишњакиња из Источног Старог Града, магистар је фармације и вршилац дужности директора амбуланте породичне медицине у Источном Старом Граду.

У разговору за портал Катера, Татјана је говорила о образовању, жељама и хтјењима, искушењу да оде у иностранство, као и о томе колико је тешко ускладити све обавезе на путу ка остваривању циљева.

На самом почетку нашег разговора, Татјана се осврнула на то зашто је уписала фармацију, истичући да се комплексност, хуманост, широк спектар знања и искуства савршено уклапају у динамику њених навика и личности.

- Природне науке су увијек биле сфера мог интересовања. Анализирајући могућности које фармација нуди, схватила сам да се у оно што ја желим бити не уклапа нити једна друга професија  – рекла је Бекрићева.

Истиче да је одабир факултета био изазов, с обзиром на то на да нико од чланова њене породице није усмјерен ка тој образовној сфери.

- Изазов је самим тим био већи, али када навикнете да сами крчите животне путеве, онда и образовни пут подразумијева управо то - труд, одрицање и огроман рад на себи – говори она, додајући да такав рад никад не престаје.

Настављајући говорити о себи, рекла је да су основно и средње образовање, које је поред бројних признања крунисано и дипломом “Вук Стефановић Караџић”, били припрема за оно што је услиједило – на ранг-листи при упису на Фармацеутски факултет Универзитета у Сарајеву, њено име било је уписано на деветом мјесту. 

Како каже, то јој је био додатни подстрек и знак да је на добром путу, па је сваку академску годину завршавала у јунском року и била један од најбољих студената своје генерације.

- Моја жеља је била да звање магистра стекнем са 24 године, и жеља се испунила. Звучи лагано, али није увијек тако било. Подразумијевало је то бројна одрицања. Ипак, да имам прилику, све бих поновила! И то је најважније - рекла је Бекрићева.

   Фото: Уступљена фотографија

Након завршетка студија и стицања звања дипломираног магистра фармације, наша саговорница се нашла пред важном животном одлуком - отићи у иностранство и окушати срећу под неким туђим небом или остати јер „сунце туђег неба неће гријати ко што ово грије“.

- Мислим да не постоји особа која није била у искушењу да оде, али увијек сам се водила чињеницом да је то најлакше. Већи изазов је остати и овдје остварити своје снове – рекла је она.

Како признаје, након завршених студија посјетила је родбину у Швајцарској и пожељела да остане тамо, али у исто вријеме је добила прилику да одрађује приправнички стаж у ланцу апотека “Грал” у Сарајеву.

Ипак, превагнула је љубав према фармацији и та одлука се засад, како каже, показала једином исправном.

Након положеног државног испита остала је у истом ланцу апотека наредне три године и како наводи, стекла предивна пријатељства, познанства и наравно додатно искуство и знање.

- Као неко ко се увијек издвајао својим успјесима, била сам добитник бројних награда и признања које ми је додјељивала општина Источни Стари Град. Ту живим и са поносом сам увијек истицала да је то мала и неразвијена општина са много великих и успјешних људи. Општинско руководство, цијенећи труд и залагање све ово вријеме, дало ми је повјерење да водим Амбуланту породичне медицине “Стари Град” у Источном Старом Граду, те да стечена знања и искуства подијелим и пружим помоћ онима којим је потребно, с обзиром на моје примарно занимање – истакла је она.

Бекрићева напомиње да је управо тај систем, који је знао да препозна праве вриједности и свакој младој перспективној особи пружи прилику, био један од разлога због којег је одлучила да остане у овој земљи, али и разлог да се додатно усавршава.

Ова млада образована дјевојка уписала је мастер студиј на Економском факултету у Сарајеву, који се реализује у сарадњи са Економским факултетом у Загребу, како би стекла знања и вјештине за вођење здравственог сектора и управљања расположивим људским потенцијалима.

- Осим економског управљања упознајемо се и са правним начелима која је неопходно поштовати при вођењу једне здравствене установе. По завршетку, крајем ове године, стичем диплому Економског факултета Универзитета у Сарајеву и звање магистра менаџмента на смјеру Управљање квалитетом у здравству – истиче она.

  Фото: Уступљена фотографија

Како би успјела да оствари задане и планиране циљеве и ускладила пословне и приватне обавезе морала је да научи да живи са мањком слободног времена, али, према њеним ријечима, то постане стил живота и онда не можете другачије.

- Животни мото ми је да је организација пола посла, и чини се као добра формула. Моја визија је да увијек преузимам задатке и да увијек желим постићи још. Радохоличар сам, и за сада се добро сналазим. На путу ка успјеху сусрела сам доста људи који су ми пружили подршку и били вјетар у леђа, али је било и оних који нису имали разумијевања – тврди Бекрићева.

Како истиче, једна од најчешћих предрасуда са којом се и данас сусреће је “лако ми је за тебе”, јер људи који њен живот посматрају са дистанце, виде само једну страну медаље, ону на којој се види само њен успјех.

- Друга страну чине бројна одрицања и непроспаване ноћи. Предрасуде су, у неким моментима, знале да ме доведу у искушење да напустим домовину, али је жеља за успјехом овдје увијек превагнула. То су ипак само моменти несигурности које окренете у своју корист, извучете поуку и постанете јачи – истиче она.

За крај нашег разговора, Бекрићева је истакла да нас један тренутак или нека животна ситуације не смију ослабити. Важно је имати циљ и трудом и одрицањем поплочати стазу до циља, јер ће то засигурно донијети успјех.

- Сматрам да је најлакше одустати, спаковати кофере и отићи, али да то није рјешење јер са животним искуством схватимо да је превише успомена, фотографија из дјетињства и пожртвованости наших родитеља који не могу стати у само неколико кофера – закључила је Бекрићева.