Готово 3.000 радника у Републици Српској званично је остало без посла по разним основама од 19. марта до 8. маја ове године. Том броју треба додати још око 1.000 радника који нису стигли да се јаве на Завод за запошљавање Републике Српске.
Ово за "Српскаинфо" каже предсједница Савеза синдиката РС Ранка Мишић, која објашњава да је синдикат процијенио да је у овом периоду, од почетка епидемије новог корона вируса, без посла остало још око 1.000 радника.
– Рок за пријављивање на евиденцију Завода за запошљавање је 30 дана од престанка радног односа. Нек радници нису стигли да се пријаве јер нису имали превоз, избјегавали су контакте и слично – наводи Мишићева.
Каже да је код 1.358 радника истекао уговор о раду на одређено вријеме. Да није пандемије корона вируса, како наводи, уговор би био продужен сигурно за трећину ових радника. Код 1.380 запослених који су се пријавили на евиденцију Завода за запошљавање прекинут је уговор на неодређено, проглашени су технолошким, односно економским вишком.
– Ја сам сумњичава да је код свих ових радника испоштован Закон о раду. Питање је да ли су сви у овом периоду имали право на отказни рок, годишњи одмор и да ли је свима исплаћена отпремнина – упозорава Мишићева.
Наводи да је највише трговаца остало без посла, затим угоститеља и запослених у прерађивачкој индустрији. Од укупног броја радника који су остали без посла у Српској у посљедњих мјесец и по највише њих је радило у Бањалуци, нешто више од трећине запослених. Слиједе Источно Сарајево, Добој и Бијељина.
Предсједница Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић каже да је било случајева да су неки послодавци, којима је био забрањен рад у овом периоду, давали отказе радницима, па их послије враћали, када су се увјерили да ће држава заиста да исплати плате њховим запосленима.
– Моја порука појединим послодавцима је да се одрекну мало својих штекова, односно зарада из ранијег периода и да их подијеле запосленима. Границе су почеле да се отварају и Њемачка ће их врло радо дочекати – истиче Мишићева.
Премијер РС Радован Вишковић оцијенио је да су мјере које је Влада предузела дале резултате, јер у претходном периоду, од почетка епидемије, није било масовног отпуштања. Он је рекао да је чак било око 870 новозапослених. Влада РС исплатила је доприносе за раднике који нису могли да раде у марту због епидемиолошких мјера, у априлу је исплаћена бруто плата, а план је да за мајску плату буду исплаћени доприноси.
У Заводу за запошљавање РС за "Српскаинфо" објашњавају да сви који су остали без посла имају право на новчану накнаду ако испуњавају услове из Закона о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености.
– Право на новчану накнаду припада онима који су провели најмање осам мјесеци непрекидно у осигурању од незапослености у посљедњих 12 мјесеци или 12 мјесеци с прекидима у осигурању од незапослености у посљедњих 18 мјесеци и ако вам је радни однос престао без вашег захтјева, сагласности или кривице. Радник остварује наведена права и у случају када једнострано откаже уговор послодавцу због неисплаћених плата или доприноса у периоду дужем од три мјесеца – објашњавају у Заводу.
Минимална висина новчане накнаде не може бити мања од 80 одсто најниже плате, нити виша од износа једне просјечне плате након опорезивања у Републици Српској за претходну годину. Остваривање права на новчану накнаду траје од једног до 24 мјесеца.
Подаци Пореске управе другачији
По евиденцији Пореске управе Републике Српске, 5. маја је било око 6.300 мање пореских обвезника пријављено на обавезне видове осигурања у односу на 16. март.
– На основу података из Јединственог система за регистрацију, контролу и наплату доприноса, у Републици Српској је 16. марта било регистровано 297.485 обвезника доприноса по основама осигурања који се третирају као запослење, док је 5. маја регистровано 291.179 обвезника доприноса по основама осигурања који се третирају као запослење – кажу за "Српскаинфо" у Пореској управи РС.
У Републици Српској је за сваки радни ангажман обавезна уплата готово свих доприноса, без обзира да ли се ради о уговору на неодређено или о уговору о дјелу или о ауторском уговору. Због тога се подаци Пореске управе разликују од података Завода за запошљавање.
Пореска управа је у априлу прикупила око 1,8 милион КМ мање прихода од пореза на доходак, те око 8,2 милиона КМ мање од доприноса.
