У издању Матичне библиотеке Источно Сарајево објављена је нова збирка поезије "Вјежбе дисања" пјесникиње Теодоре Ковач.

Из дослуха двају свјетова, умјетничког и стварног, пјесникиња је исткала пут за посвећеног читаоца који би самостално желио да проникне у сопствена стања душе и свијет минулог и прошлог.

Збирка "Вјежбе дисања" вриједан су прилог тези о љековитим својствима поезије, о њеној снази у трансформацији душе, о дубокој вјери у снагу ријечи и, ништа мање, одговору на оно чувено питање – чему поезија у оскудна времена. Пјесникиња каже да је дуго тражила одговарајуће име за њен рукопис, а сам наслов је дошао природно.

- Дуго сам тражила одговарајуће име за мој рукопис, а наслов "Вјежбе дисања" је дошао сасвим природно. Промишљајући о томе шта је за мене поезија закључила сам да она за душу чини управо оно што вјежбе дисања пружају уму и тијелу. Управо умјетност омогућава човјеку истинско повезивање са самим собом и учи нас живјети и дисати.  Моја збирка је тематски и стилски разнолика, јер су различите теме које ме интересују, као и начин на који о њима промишљам. За моју поетику не важе јединствена стилска правила, умјесто тога, допуштам пјесмама да саме одаберу своје рухо - рекла је Ковачева.

Млада пјесникиња истиче да поезија заједно са својим аутором и допушта времену у коме настаје да на њу индиректно и директно утиче.

- Засигурно јесте, поезија сазријева заједно са својим аутором и допушта времену у коме настаје да на њу индиректно и директно утиче. Свака нова пјесма посједује свој лични печат којим се разликује од претходних, па самим тим и књиге живе своје одвојене животе - рекла је Ковачева.

Пјесникиња не крије да је ова збирка за разлику од претходне подијељена у тематске циклусе уоквирене пролошком и епилошком пјесмом.

- Књига "Вјежбе дисања", је за разлику од претходне збирке, подијељена у тематске циклусе уоквирене пролошком и епилошком пјесмом, које спајају илустрације младе умјетнице Теодоре Бајић. Сваки циклус се може читати посебно, али је збирка уређена тако да се циклуси међусобно надовезују један на други чинећи цјеловиту исповијест пјесничког "ја" - рекла је Ковачева.

Књижевница истиче да ће поезија увијек бити актуелна иако читалачка публика данас губи на бројности.

- Поезија ће увијек бити актуелна иако читалачка публика у данашњици губи на бројности. Ипак, не волим генерализовање, јер у сваком времену имамо људе који читају и оне друге које књижевност не занима. Мислим да је наш циљ фокусирати се на оне који је доживљавају као блиску, али и пронаћи начин да је приближимо младима како бисмо их подстакли да кроз истраживање пронађу онај књижевни жанр који је близак њиховом сензибилитету - рекла је Ковачева.

Реакције публике, ако је судити по промоцијама књиге "Вјежбе дисања, прилично је снажна, а о важности повратне емоције коју доноси сусрет са читаоцем, пјесникиња каже да је то за њу најважније, јер кроз разговоре са читаоцима увијек сазнаје нешто ново о људима и поезији.

- За мене је она можда и најважнија, јер кроз разговоре са читаоцима увијек сазнам нешто ново о људима, али и о својој поезији. Занимљиво је слушати туђа искуства и свједочити емоцијама непознатих људи, али и чути своју причу "виђену туђим очима".  У томе заиста има нечега што није од овога свијета, а што у многоме дјелује инспиративно и подстицајно - истакла је Ковачева.

Адреса

Ова млада умјетница са адресом у Херцег Новом, рођена је на Палама гдје је и студирала, а занимљиву одисеју имала је у Братунцу и Сребреници гдје је одрастала те пјеснички сазријевала.

- У пјесмама се помињу ови топоними, али као избјегличко дијете не везујем се за градове, свуда сам туђа и све ми је блиско. Емпатијом се везујем за људе и њихова лична искуства, памтим туђе трауме и радости и слажем их у памћење као бесцјен благо. Градови за мене носе имена оних људи које сам у њима упознала и радујем им се искључиво као мјестима сусрета – рекла је Ковачева.