Болест, туга и сиромаштво су ријечи које описију живот Маје Крављаче и њеног сина Радомира из Источног Сарајева. Због тешких временских услова и лошег алтернативног смјештаја скоро да немају ни кров над главом, па моле добре људи да им што прије помогну.

Маја Крављача и њен син Радомир живе на ивици егзистенције у нехуманим условима. Поред неимаштине стигла их је и болест. Маји је операције кичме била потребна још у дјетињству, али због рата то није било могуће.

На њено здравствено стање утицало је и рањавање снајпером тзв. Армије БиХ 1992. године  на Врацама. Касније је и тежак рад у фабрици Фамос узроковао још низ болести. 

- Не могу да ходам, пошто ми је ова нога дужа, због болести кичме. Због искривљења кичме на лијеву страну, помакли су ми се бубрези и срце. Имам неку сјену, не могу да установе због чега, пола плућа ми се не виде. На десно око не видим никако, а бубрези ми отичу и боле ме - каже Крављча. 

У рату је Маја избјегла из Трнова на Требевић гдје су њени родитељи имали стару викендицу, и гдје су живјели све док Маја није видјела змију на свом тада четворогодишњем сину, па од тада живе у алтернативним смјештајима.

Посљедњих годину и по живе у вишедеценијски старом пропалом објекту којег им је додијелила општина Источно Ново Сарајево. 

- Хладно нам је по читаву ноћ, имамо једну собу и само ту боравимо. Имамо и ходник и купатило, али немамо се гдје окупати. Два пута смо се окупали у великој просторији гдје држимо дрва и ту смо се обоје прехладили. Суђе перем у лавабоу гдје се умивам, а веш перем на руке - истиче Крављача. 

Маја и Радомир живе од 95 марака примања за туђу његу и помоћ, 45 марака дјечијег додатка, те помоћи Црвеног крста и Хуманитарног удружења грађана „Оплемени срце“.

За помоћ се обраћала граду Источно Сарајево и општини Источно Ново Сарајево, али ријетко  је наилазила на разумијевање. Од општине је добила обећање да ће бити примљена у реновирани колективни смјештај, међутим датуми се стално помјерају.   

- Рекли су нам у септембру, па до Нове године, а сада кажу, наводно, до прољећа. Ваљда чекају изборе, да замажу народу очи. Пред изборе дођу, кажу даћемо вам, помоћемо вам, дају нам паре и потплаћују нас да би добили глас од нас, обећавају куле и градове, а кад избори прођу, нигдје их. Никада нису отворили врата да виде гдје живим, како живим, има ли моје дјете шта да поједе, попије и обуче, те имам ли ја новац за лијекове - каже Крављача и наглашава да је то безобразлук. 

- Имају новац да купују аута и станове, а нама овдје гдје су нас смјестили, не може се помоћи. Ја сам навикла да радим и волим да радим, не волим што морам да идем тамо и тражим помоћ, идем због невоље, ради дјетета - рекла је Крављача. 

Маји и Радомиру је потребно све, новац за лијечење, режије и школовање основца, те храна, дрва, гардероба, па моле добре људе уколико су у могућности да им помогну, прије свега како кажу у проналажењу дома док им се не заврши обећани смјештај. 

- Најпотребније ми је да обезбиједим своје дијете. Ја се надам да ко год може да ми помогне да ми помогне. Довољна је собица и купатило, да има мало кухиње да могу сину скувати и опрати.

Док његови вршњаци маштају о скупим телефонима, патикама, таблетима и рачунарима, Мајин син Радомир жели само једно. 

- Желим да имам кров над главом и своју собу - истакао је Радомир Батовац.

Стижу нам празници, радујемо се слављима и окупљањима са породицом и пријатељима. Украшавамо топле домове, спремамо поклоне, а Маја и Радомир маштају о топлој соби, купатилу и трпези тек мало богатијој од оне коју имају сада. Маштају они и о зимској јакни, обући која не пропушта, и добрим људима који ће има закуцати на врата. Надају се и да ће Влада Српске и представници локалне заједнице пронаћи неко рјешење да им повећају мјесечна примања.

Број телефона: 066-327-416- Маја Крављача 

Број рачуна: 554-402-000286-13-32  Наша банка - Маја Крављача 

Видео: БН