Јуче ујутру Србија је из буџета исплатила тачно 11 милиона евра и то по основу зајмова из периода седамдесетих и осамдесетих година.

Ријеч је о дијелу кредита који су Милка Планинц и Веселин Ђурановић узимали у вријеме бивше СФРЈ од Париског клуба и Свјетске банке, а чија посљедња рата доспијева 2041. односно 2031. године, пише "Блиц".

Само у овом мјесецу Србија ће из буџета исплатити више од 85 милиона евра старих кредита. Прво на наплату доспијева 75,3 милиона евра кредита и то према Париском клубу повјерилаца, од чега је око 13 милиона евра камата.

Потом, 15. септембра доспијева и кредит од 11 милиона који је Србија узела од Свјетске банке, а који је исплаћен јуче. Током седамдесетих и осамдесетих година Србија се задужила за укупно 8,8 милијарди евра.

Данас највише Србија дугује Париском клубу - око милијарду евра код кога се као република прије четири деценије задужила за укупно четири милијарде евра.

На другом мјесту је Свјетска банка (700 милиона евра) односно њен огранак ИБРД, који је у истом периоду одобрио 1,8 милијарди, а кредите Србија отплаћује и Кини и Кувајту. Србија, иначе, обавезе према кредиторима из периода СФРЈ није отплаћивала од маја 1992. до априла 2002. године.

Споразуме о њиховом регулисању са Париским и Лондонским клубом и са Свјетском банком закључила је од 2001. до 2005. С друге стране, Хрватска и Словенија отплатиле су кредите које су узимале за вријеме Тита.

Посљедњи долар Хрвати су Париском и Лондонском клубу исплатили прије 11 година. Хрватска је Париском клубу отплатила посљедњу рату од 192 милиона долара 2008. године, а Лондонском клубу рату од 78 милиона годину дана касније.

Они су у цјелости отплатили и стари дуг који је Хрватска имала према Свјетској и Европској инвестиционој банци.

Још одговорнији у отплати државних зајмова били су Словенци. Посљедњу рату од укупно 525 милиона долара они су исплатили 1995. године.