Rifugio Guide del Cervino је бар и ресторан на врху висоравни Роса, глацијалног гребена у италијанским Алпима. Или је барем некада тако било. Климатске промјене га неумољиво помјерају ка Швајцарској док се глечер на којем се налази стално топи.
Навикли смо на вијести о људима и дивљим животињама које су приморане да се селе усљед ефеката климатских промјена. Али у овом углу Алпа, климатске промјене буквално помјерају границу између Италије и Швајцарске.
Када је Rifugio изграђен 1984. године, био је на италијанској страни границе. Од тада, климатске промјене, убрзане европским топлотним таласом из 2003. године, због којих су алпски глечери изгубили 10% своје масе, довеле су до повлачења глечера ка Швајцарској.
То би се могло изазвати главобољу за угоститеља Лусија Трука. Ако би ресторан био проглашен да се налази у Швајцарској, он би морао да направи неке велике промјене у својим кухињама, укључујући уградњу швајцарских утичница, за које његови италијански утикачи не одговарају.
Суочен са таквим проблемима, Труко, искусни планински водич, каже да зна на којој страни границе се налази његов ресторан. Он се у медијским извјештајима цитира како инсистира на чињеници да се „Зграда још није помјерила, тако да је ово још увек Италија“.
Мобилна граница
Rifugio има 40 кревета за госте и популарна је дестинација за пењаче који се покушавају попети на врх Бреитхорн (4.164 метра), у близини врха Матерхорн на швајцарској граници.
За сада, Рифугио је затворен због COVID-19 ограничења. Италија почиње да укида блокаду због корона вируса, али с обзиром на то да су барови међу пословима којима ће се дозволити рад, неки људи кажу да би придржавање мјера у скијалиштима било тешко изводљиво.
Италија и Швајцарска су се 2009. године сложиле да њихова граница треба да буде мобилна, како би се прилагодила промјенама изазваним топљењем глечера. Кретање се прати помоћу GPS сензора који омогућавају да се граница поново исцрта како се лед помјера.
Ниво мора
Климатске промјене утичу и на друге границе широм свијета. На југу САД кривци су пораст нивоа мора и канализација реке Мисисипи. Од 1930-их, у Луизијани је више од пола милиона хектара њене обалне територије нестало под таласима.
Како је то написала добитник Пулицерове награде Елизабет Колберт у недавном чланку за часопис New Yorker: "Да су Делавер или Роуд Ајленд изгубили толику територију, САД би имале само четрдесет девет држава. Сваких сат и по, Луизијана губи још једно фудбалско игралиште".
Глечери који се смањују су једна од највидљивијих демонстрација ефеката глобалног загријавања.
Америчка Национална управа за океане и атмосферу каже да је количина леда изгубљена од 1980. једнака уклањању дијела од 24 метра са врха сваког глечера.
Више од једне шестине свјетске популације, посебно у Кини, Индији и другим азијским земљама, зависи од глечера за воду за пиће и наводњавање, према научницима са Универзитета Колумбија.
Процјењује се да су глобалне температуре порасле за најмање 1°C у односу на прединдустријске нивое, а стручњаци упозоравају да су потребне хитне мjере како би се смањиле емисије гасова.
Пораст изнад 1,5°C довешће до тога да се глечери у Азији, на примјер, смање за двије трећине до краја вијека.
