Лов на подручју општине Пале спада у дугу традицију на пољу заштите, узгоја и лова дивљачи, која датира још из 1933. године о чему данас говоре бројне фотографије у посједу Ловачког удружења „Јахорина“ из Пала.

Према непотврђеним подацима на Палама је 1938. године формирана ловачка секција „Јахорина“ у оквиру Ловачког друштва „Сарајево“, док је самостално Ловачко удружење „Јахорина“ основано 1947. године, а тренутно данас броји 330 активних ловаца који дјелују на подручју општина Пале и Источни Стари Град.

Предсједник ЛУ „Јахорина“ Његош Пољаковић каже да површина ловне територије, које ово удружење покрива кроз четири секције, износи око 37.400 квадратних километара.

-На Палама постоји дуга традиција ловства као привредне дјелатности, која подразумијева један велики склоп активности и мјера, а лов је само један мањи сегмент те активности која се зове ловство. Наше активности су усмјерене на узгој и заштиту дивљачи, изградњу ловно-техничких објеката и ми спадамо у рекреативно ловиште по намјени – истиче Пољаковић.

Пољаковић наводи да се ово Удружење финансира најприје од чланарина ловаца, али и кроз грантове општине Пале и пројекте које објављује ресорно министарство у Влади Републике Српске.

-У овој години смо имали значајан прилив средстава за набавку ловно-узгојних објеката попут једне високе „чеке“, намијењене за планинска ловишта, какво је наше и набавку једне количине аутоматских хранилица за дивљач. Хранилице користимо за прехрану дивљих свиња и срнеће дивљачи, али у посљедње вријеме све чешће хранилици прилазе и медвједи – додаје Пољаковић.

Пољаковић каже да се ЛУ „Јахорина“ може похвалити рекордним бројем примјећених и одстријељених дивљих свиња у свом ловишту, као и медвједа, који се углавном лове у комерцијалне сврхе.

-Највећи проблем нам је то што ловачки савези у БиХ нису добили међународну дозволу да се ловачки трофеји могу легално износити из државе, тако да је комерцијални лов медјведа ограничен на домаћу клијентелу – каже Пољаковић.

Због тога, према његовим ријечима, добијањем поменуте лиценце ЛУ „Јахорина“ би остварило значајан прилив материјалних средстава, јер је ловство, како он каже, значајна привредна грана за општине у којима дјелује и само ловачко удружење.

Један од проблема у сваком ловачком удружењу, па тако и у „Јахорини“ представља и криволов, али према Пољаковићевим ријечима, тај проблем се држи под контролом уз успјешну сарадњу са полицијским органима у нашем граду.

-Имамо ловом заштићену дивљач и дивљач која се лови у режиму дозвољеног лова и броја. Сваке године правимо план газдовања и управљања ловиштем на којем добијамо сагласност од ресорног министарства и у њему се планира један број дивљачи за спортски одстријел, који се касније врши – каже Пољаковић.

Како каже, зависно од дивљачи,  у ЛУ „Јахорина“ имају двије ловне сезоне, а то су јесен и зима када лове лисицу, вука и високу црну дивљач, односно дивљу свињу.

-Медвједе ловимо у комерцијалне сврхе и он је искључиво предвиђен за то, док током љетне сезоне углавном вршимо лов на срнећу дивљач – истиче Пољаковић.

Да бисте постали ловац морате имати уредне изводе из казнених евиденција, да нисте кажњавани и да се против вас не води никакав поступак пред законом. Након тога постајете приправник, гдје пролазите обуку за ловца, а на крају, полагањем ловачког испита стичете пуноправно чланство и крећете у активности око набавке ловачког оружја.

Све ове активности прошао је и дугогодишњи члан Ловачког удружења „Јахорина“ Славко Бојанић, који тренутно у Удружењу обавља функцију лововође у другој секцији на локалитету Мајдана.

Бојанић нас је током настанка ове репортаже о активностима удружења ловаца из Пала и Источног Старог Града одвео до једне „чеке“, осматрачке кућице постављене на око пет метара висине, одакле ловци камером снимају дивљач која прилази аутоматској хранилици и одакле по потреби одстријељују одређену дивљач.

-Ова „чека“ нам служи да навикавамо дивљач да долази на одређено подручје гдје ми то хоћемо, а у овом случају највише прилазе дивље свиње, вукови и медвједи. Такође, одавде вршимо и одстријел исте те дивљачи, ако имамо довољно примјерака за комерцијални лов – каже нам Бојанић.

Славко је ловац од своје 16. године, а са 18 година је постао пуноправни члан и положио ловачки испит. Током своје ловачке каријере доста је урадио на ширењу популације ловачке дивљачи и како каже, фокус је управо на томе и због тога и свакако љубави према природи је постао ловац.

-Ја сам велики заљубљеник у природу, а током своје ловачке каријере имао сам доста озбиљних одстријела дивљачи. Могу се похвалити да сам одстријелио два вука, од тога једног „златног“, а имам и једног одстријељеног срндаћа са великим бројем бодова. То је сигурно најбоље одстријељени срндаћ на овом простору, који је освануо у 40 различитих часописа свијета – каже Бојанић.

Бојанић каже да ово Удружење са преко 300 својих чланова ради на промоцији ловног туризма и самих дестинација попут општина Пале и Источни Стари Град, те града Источно Сарајево.

-Позивамо све љубитеље лова да дођу у лов на дивљач, превасходно на вука и медвједа, зато што је популација медвјеђе дивљачи у порасту и због тога што смо управо газдовањем на подручју поменутих општина допринијели развоју медвјеђе дивљачи, те због тога што имамо доста јединки на нашем терену – каже Бојанић.

Бојанић каже да много треба радити на ширењу популарности комерцијалног лова, те радити на томе да се привуку ловци из иностранства, јер су то углавном људи са великом платежном моћи и који посједују вриједну ловачку опрему и наоружање.

-Ми се можемо похвалити да нам је бројност чланова у порасту и управо радимо на томе да едукујемо људе. Лов није само узети пушку и одстријелити дивљач, него првенствено, лов је заштита и узгој дивљачи, дружење љубитеља природе и на посљедњем мјесту је надгледање животне популације, да оно што не учини природа, да то учини човјек – каже Бојанић.

Бојанић додаје да је веома важно обезбједити мир у ловишту и водити рачуна да се увијек одстријели дивљач која није зрела, која је болесна и пазити да не дође до парења те незреле дивљачи, гдје највише пажње посвећују код срнеће дивљачи.

Један од најстаријих чланова ЛУ „Јахорина“ из Пала је наш трећи саговорник Јован Кошарац, који иза себе има дугу ловачку каријеру и уз то много ловачког искуства.

-Имам 77 година, а 35 година се бавим ловом. Сматрам да имам велико искуство у лову и због тога бих својим млађим колегама поручио да увијек буду дисциплиновани и да пазе на оне са којима иду у лов, јер он понекад може бити и опасан – истиче Кошарац.

Како каже, за тих 35 година у лову стекао је много и добрих и лоших искустава, али додаје да се на срећу све увијек добро завршавало.

-Могу се похвалити да је било доста успјеха током моје ловачке каријере. Памтим највише када сам одстријелио вепра од 150 килограма и то је мој највећи улов – каже Кошарац.

Ловачко удружење „Јахорина“ кроз своје четири секције посједује и четири планинарска дома која се налазе на локацијама Мајдани, Црепољско, Прача и Љута страна. Сви ови домови посједују просторије за смјештај и боравак ловаца који се тамо окупљају након доласка из лова и уз пригодно дружење и добар улов друже.

Аутор: Миљан Рашевић