У протеклих пет година у Српској погинула су укупно 53 радника, потврђено је "Независним новинама" у Инспекторату Републике Српске.

Наиме, према њиховим подацима, у 2019. години догодило се 11 смртних повреда на раду, у 2020. осам, а црни низ настављен је и 2021. године, када је било 16 трагедија. У  2022. години било је седам смртних повреда, а у 2023. десет.

Додају да се у прва два мјесеца ове године догодила једна смртна повреда на раду у области грађевинарства, а почетком марта још једна.

Према подацима Инспектората Српске, лани се догодило 76 тежих повреда на раду, од чега је 12 било у шумарству и дрвној индустрији, четири у електропривреди, 15 у грађевинарству, двије у хемијској индустрији и 43 у осталим дјелатностима.

Као најризичније дјелатности, према подацима инспекције, издвајају се грађевинарство, електропривреда, те шумарство и дрвна индустрија, у којима, посматрано по годинама, постоји континуитет настанка повреда на раду.

Драгана Врабичић, предсједница Синдиката грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности Републике Српске, истакла је за "Независне новине" да ове бројке говоре да се не поштују одредбе Закона о заштити на раду и Стратегије о заштити здравља на раду.

- Проблем је у примјени и што се то не поштује. Велики проблем је што инспекцијске контроле не раде надзор од самог почетка градње. Заштитна опрема не подразумијева само шљем, добре ципеле и рукавице. Заштита на раду подразумијева заштићен објекат са добрим скелама, са добрим заштитним мрежама, а тек онда лична заштитна опрема коју радници морају да користе - истакла је Врабичићева за "Независне новине".

Додала је да се на грађевинским објектима може видјети велики број радника који користе шљемове, међутим, према њеним ријечима, шљемови су најмања заштита.

- Потребан је стални надзор над објектом, над радницима, над употребом заштитне опреме и над тим да ли послодавац испуњава све обавезе које мора везано за заштиту на раду - рекла је Врабичићева.

Како истиче, досадашња пракса је показала да је веома мали број пропуста радника, док је највећи проблем необезбијеђен објекат.

С друге стране, подаци инспекције показују да контрола не недостаје, а и да су пљуштале новчане казне.

- У области заштите на раду Републичка инспекција рада је у 2023. години извршила 1.550 контрола, од чега је 630 било са утврђеним пропустима. У циљу отклањања неправилности послодавцима је изречено 380 управних мјера, док су због почињених прекршаја поднесене четири прекршајне пријаве и изречене казне у вриједности од око 360.000 КМ - рекли су у Инспекторату РС.

Додају да се у повреде на раду убрајају и повреде које се догоде приликом доласка на посао и одласка с посла, што значи да се нису догодиле на конкретном радном мјесту и нису у директној вези са спровођењем мјера заштите на раду од стране послодавца.

- Примјери таквих повреда су лом руке радника због леда на тротоару, пад са бицикла приликом доласка на посао, саобраћајна незгода и слично. Инспекцијске контроле показале су да се најчешће утврђене неправилности односе на пропусте у погледу организације и спровођења мјера заштите на раду, примјену превентивних мјера, оспособљавање радника за безбједан рад, редовно испитивање опреме и средстава рада и друго - закључили су из Инспектората.