Иако потражња за крафт пивом у Српској константно расте, понуда је ограничена јер мали број произвођача, због високих трошкова и недостатка опреме, не може пуном снагом одговорити растућем интересовању, што уједно успорава и развој ове све популарније индустрије.
Иако се у Српској, гдје тренутно послује пет-шест произвођача крафт пива, култура конзумирања ове врсте пића више развија, произвођачи се суочавају са изазовима као што су високи трошкови опреме и ограничени капацитети производње. Управо због тога улагања у модернизацију и подршка институција постају, како тврде произвођачи, кључни фактори који могу омогућити да ова индустрија настави свој развој и прошири се на нова тржишта.
Власник и оснивач "Мастер крафт" пиваре из Бањалуке Љубомир Марић истакао је за "Глас" да њихова производња крафт пива траје већ осам година у континуитету, а култура уживања у овом пићу коначно даје видљиве резултате.
- Посао иде набоље, али сматрам да је још недовољно развијен колико би могао бити. Проблем је што у Српској имамо врло мало произвођача крафт пива, а опрема је такође ограничена и не може да задовољи потребе тржишта. То успорава развој, јер људи немају много избора и поређења. Специјални издаци су, могу рећи, мотор овог тржишта јер ми као мали произвођачи можемо да правимо мање серије и уносимо нешто ново и другачије - објашњава Марић.
Он додаје да је потражња за крафт пивом у сталном порасту, око 40 одсто годишње, и да простора за нове пиваре и даље има доста, нарочито у Бањалуци.
- Још двије, три пиваре попут наше могле би добро радити јер су људи препознали квалитет и концепт. Међутим, производња већих количина је изазов због ограниченог тржишта и високих трошкова транспорта и логистике. Извоз смо до сада радили углавном у маркетиншке сврхе, да људи виде и пробају наше пиво у иностранству. Тржиште је још у развоју и нема довољно снаге за велике количине - каже Марић и истиче да је проблем и што људи који имају новац често улажу у послове са некретнинама, док ентузијасти немају довољно средстава за велика улагања у ову врсту производње.
Директор лакташке крафт пиваре "Горштак" Никола Галић потврђује да потражња и производња расту, посебно у протеклих годину дана, јер су појачали промотивне активности.
- Почели смо са радом прије девет година. На почетку је све ишло добро, али су затим вирус корона и ратни сукоби у свијету успорили развој. Сада је ситуација стабилнија, што се може видјети из наших активности. Често избацујемо новитете као што су сезонска пива и нова амбалажа, попут пива у лименци, које је супериорно у односу на стаклену флашу - истиче Галић.
Он додаје да је производња крафт пива скупа и да захтијева велика улагања у опрему, због чега је цијена крафт пива виша у односу на индустријска пива.
- Трошкови производње расту, док цијене нашег пива већ двије године мирују, што нас ставља под велики притисак. Подршка ресорног министарства и учешће у међународним пројектима много нам значе, јер помажу у модернизацији опреме и повећању капацитета - рекао је Галић.
Власник фочанске пиваре "Raft Brewery" Слободан Јанковић наглашава да је љубитеља крафт пива све више.
- Фокусирани смо на локално тржиште и наше рафтинг кампове. Познати смо и као туристички бренд, а људи често дијеле слике нашег пива на друштвеним мрежама. То нам је велика промоција - казао је Јанковић.
Традиционалне рецептуре
Крафт пиво је занатски производ и представља повратак на традиционалне рецептуре. Посебан моменат је маштовитост пивара, који обогаћују своје производе разним аромама и техникама, стварајући пива са широким спектром јединствених укуса, прилагођених различитим укусима и жељама потрошача.
Пише: Данијела Бајић