Страхиња Ерић је и ове сезоне потврдио да је најбољи бх. нордијац у овом тренутку. Иза себе има још једну квалитетну сезону која је крунисана учешћем на Зимским олимпијским играма у Пекингу.

- У сезону сам ушао са циљем да на Зимским олимпијским играма покажем себе у најбољем свјетлу, што сам и успио. Поред тога, било је још много добрих и врхунских резултата, који су дошли упоредо и самим тим сам више него задовољан одрађеном сезоном. Једино за чиме жалим је то што се поново нисам нашао на подијуму Балкан купа. Сезона је кренула супер и све вријеме сам био у игри и за побједу, иако ми то није био приоритет. Међутим, услови у Пекингу су били сурови, а одмах након повратка из Кине сам имао и низ такмичења на којима сам наступио и остварио одличне резултате. Све то ми је ипак било превише, нажалост. Умор је учинио своје и морао сам овај пут да одустанем од балканске медаље - рекао је за СпортДЦ, Страхиња Ерић.

На Олимпијске игре отишао је спреман и задовољан је приказаним. Дао је све од себе у датом тренутку и поносан је што се нашао на највећем спортском догађају.

- За сваког спортисту, посебно тренера, битно је темпирање форме за одређено такмичење. Мој тренер Младен Плакаловић, иначе троструки олимпијац, је одрадио врхунски посао и у Пекинг смо дошли спремни. Круна сезоне, а и моје каријере су свакако те олимпијске игре. Након што су се скоро сви утисци слегли, на свој наступ у Пекингу гледам првенствено као на једно велико искуство. Ово су моје прве игре, и сада када се осврнем на своје резултате, са сигурношћу могу рећи да је то права круна моје каријере - рекао је Ерић.

Ипак, како то обично и бива у БиХ, финансије представљају огроман проблем за наставак бављења овим спортом. Иако олимпијац, Страхиња Ерић је суочен са недостатком било какве подршке или спонзора и углавном се то све своди на породично финансирање, у овом случају његових родитеља.

- Припреме за наредну сезону требају да почну, а искрено не знам још увијек да ли ће ситуација бити боља. Нажалост, мислим да ћу и ја да будем један од неколико олимпијаца који су остали заборављени. Требам да уђем у сезону, а немам никакве подршке, поново све пада на терет моје породице, која ме читав живот гура. Немам никаква примања, никакву стипендију, било који вид помоћи и много је тешко да наставим да се бавим овим. Савез даје све од себе и много тога је добро, али за неке веће ствари и озбиљније, тешко је радити само на рачун Савеза. На сваке припреме треба понијети неки џепарац, не требају то бити неке огромне паре, али и једну марку морате тражити од родитеља. Све би то и било у реду да знамо да нас спортисте чека нека сигурност послије каријере - каже он.

Страхиња Ерић није још увијек сигуран да ли ће кренути са припремама за нову сезону, да ли ће се у будућности бавити више овим спортом, али ако поново стане на скије и крене у такмичење јасно је да ће циљеви бити највећи, а жеља му је поново да се појави на Олимпијским играма 2026. године.

- Жеља ми је да одрадим још један олимпијски циклус од четири године и да покушам поново да учествујем на ЗОИ. У овом спорту најбољи резултати долазе од 25 до 30 године и ја бих волио да поново учествујем са, сада већ доста искуства, и покушам направити врхунски резултат. Искрено, нисам сигуран још увијек шта даље, да ли каријера или посао. Ако останем у спорту циљеви ће бити јасни, закључио је Ерић.