У агресији Хрватске војске прије 30 година почињена најсвирепија убиства

03.03.2022. 15:21
0
ИЗВОР: СРНА

Служењем парастоса погинулим борцима и цивилима и полагањем вијенаца испред спомен-обиљежја у Броду, данас је обиљежено сјећање на 30 година од почетка агресије Хрватске на ову општину која је била увод за најсвирепије злочине који су се догодили на том подручју.

Агресију су извршили регуларна Хрватска војска и паравојне оружане формације из Хрватске, потпомогнуте оружаним паравојним формацијама Хрвата и муслимана из тадашњег Босанског Брода.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић истакао је да је у историји Брода 3. март уписан као дан када су Срби са подручја тадашње општине Босански Брод 1992. године били изложени отвореној агресији из Хрватске.

Он је подсјетио да је на данашњи дан прије 30 година догодио велики злочин над Србима, да је регуларна војска Хрватске, односно Трећа бојна из Хрватске са тешком техником и наоружањем заузела центар града, након чега су наставили прогон Срба.

- Они који нису изашли из града затварани су у логоре гдје су мучени и убијани. Посебно је на удару био источни дио града, од Стадионске улице, Бродско поље један и даље српска села - изјавио је новинарима Видић.

Он додаје да се народ самостално организовао кроз Територијалну одбрану локалне заједнице, да је држао страже и покушао заштитити нејако становништво од страдања, да не доживи све оно из 1941. године.

- Без регуларне наше војске или војске ЈНА успијевали смо самостално све до половине маја 1992. године да се бранимо, док није кренула још већа агресија, у коју су биле укључене 108. бригада Збора народне гарде Хрватске, затим бригаде бјеловарска, вараждинска, ријечка и друге бригаде које су потиснуле и протјерале наш народ са вјековних огњишта - додао је Видић.

Он истиче да се Срби нису припремали за рат и да су увијек жељели мир, да остану са другим народима заједно у тадашњој Југославији.

- Још једна чињеница је важна, на данашњи дан 1992. године основана је 101. Босанско-бродска бригада, чиме су Хрвати јасно поручили шта желе да учине на нашим просторима. Срби су тек 12. маја оснивали Војску Републике Српске, која ће у даљем рату да буде наша највећа заштита од непријатеља - додао је Видић.

Помен-парастос погинулим борцима и цивилима служен је испред спомен-обиљежја у Бродском пољу један, код Основне школе "Свети Сава", у организацији општине Брод, Борачке организације Брод и Мјесног одбора Борачке организације Бродско поље један.

Предсједник Скупштине општине Брод Александар Крушкоњић истиче да се не смије заборавити оно што се догађало прије 30 година, посебно жртве које је имао српски народ, да треба да се памти и истовремено жели мир.

- Мир нема алтернативу. Не бих желио ниједном народу да се понови оно што се догодило на овим просторима Србима. Са оваквих мјеста треба да се шаљу такве поруке - рекао је новинарима Крушкоњић.

Вијенце испед спомен-обиљежја положиле су породице убијених бораца и цивила, делегација општинске и мјесне Борачке организације, предсједник Скупштине општине Александар Крушкоњић са сарадницима, делегација Мјесне заједнице Бродско поље један и Основне школе "Свети Сава", те друге организације проистекле из одбрамбено-отаџбинског рата и представници политичких партија.

Из Борачке организације су подсјетили да је први напад почео поред магистралног пута Брод-Дервента, у Стадионској улици, када су хрватске војне снаге, у сарадњи са 108. бригадом Збора народне гарде, заузеле центар града.

Истог дана је у вечерњим часовима рањен тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Брод Михајло Сремац.

Напад на општину Брод 3. марта 1992. године био је само увод у најстрашније и најсвирепије злочине који су се тог мјесеца десили на подручју ове општине.

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.

Припадници регуларне Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске су 26. марта 1992. године убили девет српских цивила у Сијековцу, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.

Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године. Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила, наводи се у документима Борачке организације Брод.

Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992. године, када је генерал Славко Лисица пажљиво осмишљеном војном акцијом ослободио подручје општине Брод.

Коментари 0
Повезане вијести
Обиљежавање 33 године од почетка рада војне болнице "Коран" Обиљежавање 33 године од почетка рада војне болнице "Коран"
Војна болница „Коран“ – свједок надљудских напора медицинског особља Војна болница „Коран“ – свједок надљудских напора медицинског особља
Обиљежавање 80 година од ослобођења Пала Обиљежавање 80 година од ослобођења Пала
Најчитаније
  • Бабаљ има питање за Владу: Шта значи члан 8. Закона о платама у МУП Републике Српске?
    15h 31m
    1
  • Општина Источно Ново Сарајево: У априлу низ активности помоћи грађанима
    22h 15m
    0
  • Младић се заглавио у лифту факултета па пропао кроз отвор
    13h 32m
    0
  • Прекнута сједница Дома народа, Бошњаци изашли из сале
    17h 42m
    8
  • Изгласана смјена српских замјеника министара у Савјету министара
    21h 19m
    1