Ако се тренд негативног природног прираштаја настави и у наредним деценијама, уз константно паковање кофера и одлазак одавде, до 2070. године Срби, Хрвати и Бошњаци могли би бити мањина у БиХ.

Упозоравају на ово демографи коментаришући све чешће хвалисање надлежних у БиХ да смо богатији за толико и толико дјеце из седмице у седмицу, а у ствари не желе да јавности презентују проблем који је јачи од свих са којима се суочава БиХ: све мање рођених, а све више умрлих.

Наставак таквог тренда недвосмислено ће, наглашавају, довести до тога да за мање од пола вијека нећемо имати довољно радне снаге, те да ће радна мјеста тада попуњавати мигранти из свих крајева свијета, неријетко са комплетним породицама.

- Ми бјежимо од стварности на начин да годишње губимо у просјеку 5.000 грађана, а сматра се да то толико није страшно. Међутим, то је само на основу негативног природног прираштаја. Кад се он укомбинује са губитком који биљежимо у погледу негативног миграционог салда, ми долазимо до поражавајућег податка и чињенице да ће грађани БиХ 2070, ако гледамо најнижу пројекцију коју су радили из Популационог фонда Уједињених нација (УН), бити мањина у сопственој држави - каже Александар Чавић, демограф.

Он наводи да би актуелни трендови који се тичу демографске слике БиХ могли довести до тога да 2070. године у БиХ живи 1.200.000 Срба, Бошњака, Хрвата и осталих, а исто толико, или чак и више оних који су се доселили у БиХ, а не припадају никоме од поменутих.

- Проблем постоји у одрживости пензионог система, одрживости укупног јавног сектора, образовног и здравственог система, из разлога што број становника и његова структура утичу на обим и структуру радне снаге, а радна снага је та из које се ангажује запослено становништво. Дакле, ако ви имате укупан обим радне снаге, тј. ако имате између 18 и 65 година око 300.000 грађана, ви не можете имати 500.000 запослених. Када смањујете обим радног контингента, ви смањујете максималан обим радне снаге, а без доприноса и пореза ви не можете да пуните два најзначајнија фонда, а то су пензијско-инвалидски и фонд здравственог осигурања, и доводите одрживост укупног система у питање - упозорава Чавић.

Према његовим ријечима, одрживост постојећег система у БиХ изискује између 900.000-1.200.000 запослених, што би у будућности могао бити ненадокнадив проблем.

- Пројекције које је Популациони фонд УН радио су у три варијанте… Средња варијанта каже да ће у БиХ 2070. године бити 1,5 милиона становника. Најнижа варијанта, којој сам ја склон, јесте да ће тај број бити 1,2 милиона. Од тог броја минимално 42 одсто ће бити старије од 65 година, а то је више од 500.000. Даље, имаћете млађих од 18 година око 170.000-180.000, што значи да остаје да ће укупан обим радне снаге бити око 520.000 - додаје Чавић.

Но, ту ни изблиза није крај јер стварна слика тек онда долази на видјело.

- Од тог обима радне снаге, дакле око 520.000, морате да искључите оне који студирају, и то је 70.000-80.000, затим имаћете око 70.000 особа које због инвалидитета или болести не могу радити, 30.000-40.000 оних који су под његом чланова породице, као и 15.000-20.000 особа које су тзв. вољна незапосленост. Дакле, укупан контингент за рад биће 350.000-370.000 становника, а према ономе што имамо сада, нама треба између 900.000 и 1,2 милиона оних који треба да раде да систем буде одржив. Дакле, нама ће фалити 600.000 радника. Онда ће нам долазити комплетне породице са стране. Нека су обоје запослени и нека само доведу, ето, по минимално двоје дјеце, што је оптимистично ако узмемо у обзир које су земље извор миграната на наше подручје, ми ћемо овдје имати 600.000 парова плус њихова дјеца и минимално 1.200.000 странаца... А толико ће и нас бити - каже Чавић за "Независне".

Да се ствари у БиХ са нагласком на Републику Српску гледају потпуно краткорочно, те да тек понекад може да се чује упозорење да демографија мора да буде приоритет, доказ су и поруке појединих у Српској који се јавно хвале како је за седам дана рођено 120 беба.

Чавић наводи да ако би тај број рођених био нпр. током сваке седмице у 2025. години, то значи да би број рођених у Српској на крају ове године могао бити тек 6.240, што је вишеструко мање него годинама уназад, када се у просјеку рађало 9.300 беба.

Да би 2025. година могла бити рекордна у негативном смислу видјело се почетком јула, када су из Завода за статистику Републике Српске саопштили да је од јануара до краја јуна рођено 3.618 беба. Каква је статистика на крају године знаће се након података Завода.

Социолог Мирјана Чеко сматра да јавне институције седмичним или мјесечним подацима само селективно уоквирују стварност, што се социолошки разумије као напор да се унутар комплексне и често неповољне друштвене слике креира простор за афирмативан наратив.

- Наглашавање седмичног броја рођених није нужно дезинформација у техничком смислу, али јесте покушај конструкције социјалног оптимизма кроз изолован податак. Ово потенцирање микровијести служи као механизам ублажавања спознаје о демографској транзицији. У друштвима која се суочавају са структурним смањењем броја становника јавља се природна потреба за информацијама које сугеришу супротан тренд, чак и када су оне на нивоу статистичког изузетка или просјека који не мијења општу слику. То је покушај да се утиче на колективну свијест и перцепцију будућности, јер друштво које себе види као нестајуће губи унутрашњу покретачку снагу - појашњава Чеко за "Независне".

Узевши у обзир БиХ у цјелини, стручњаци из области демографије претпостављају да је само између два пописа, оног 1991. те посљедњег 2013, БиХ изгубила око 20 одсто становништва.

Број живорођених у Републици Српској

2024. година: 9.227

2023. година: 9.309

2022. година: 9.118

2021. година: 9.274