Агенција за статистику Босне и Херцеговине објавила је ове седмице нову публикацију “Жене и мушкарци у БиХ”, која обухвата податке из различитих статистичких и других области, разврстане по полу и дају приказ положаја жена и мушкараца у друштву БиХ.
Како каже директор Агенције Велимир Јукић, оваквим публикацијама та институција има намјеру дати својеврстан допринос у постизању једнакости и равноправности полова.
Публикација се бави различитим областима попут здравства и морталитета, образовања, науке и истраживања, запослености, социјалне заштите, криминалитета, политичке власти, јавне управе и насиља над женама.
Према попису становништва, домаћинстава и станова проведеном у Босни и Херцеговини 2013. године, у БиХ је живјело 3.531.159 особа, од чега 1.798.889 жена и 1.732.270 мушкараца.
Међутим, коефицијент маскулинитета, који представља број мушкараца на 100 жена, показао је да је највећа стопа маскулинитета у старосној групи од 15 до 19 година старости, гдје на 100 жена долази скоро 106 мушкараца.
Идући према старијој животној доби, стопа маскулинитета има тенденцију опадања, па од 45 година и више, у популацији има више жена него мушкараца, те од тог периода коефицијент маскулинитета нагло опада, а најнижи је у старосној групи 85 плус и биљежи вриједност од 47,6, што значи да у најкаснијој животној доби, на 100 жена долази око 48 мушкараца.
Када је у питању природни прираштај, од 2009. године у БиХ постоји тренд негативног природног прираштаја. Укупна стопа фертилитета је у 2017. години била највиша у Турској (2,07), а од земаља Европске уније, у Француској (1,90), док је најнижа била у Босни и Херцеговини и Малти (1,26).
Просјечна старост мајке према рођењу првог дјетета је, у периоду од 2014. до 2018. године, порасла с 26,9 на 27,4 године, а статистика доноси и податак да од укупног броја ванбрачне дјеце, код 82 одсто родитељи живе заједно.
Нови билтен доноси податке и о прекиду трудноће у 2017. и 2018. године, који показују да се половина прекида трудноће догодила код мајки старосне групе од 30. до 39. године.
Посматрани период
У 2018. години склопљено је 1.200 бракова више у односу на 2014. годину те је склопљено укупно 19.911 бракова. Просјечна старост невјесте при закључењу првог брака у 2018. години је била 27,1 година, а код младожење 29,7 година живота.
У посљедњој деценији је забиљежен тренд сталног повећања година старости при склапању првог брака, што значи да жене и мушкарци све касније ступају у брак.
У 2018. години дошло је до развода 3.091 брака. Највећи број развода и код жена и код мушкараца десио се у животној доби од 40 до 49 година.
Просјечна старост умрлих жена у 2014. години била је 75,8 година, а мушкараца 70,4, док је у 2018. години просјечна старост умрлих жена 76,8 године, а мушкараца 71,4 године, што значи да се становништво у БиХ дуже живи у односу на посматрани период.
Насилних смрти (несрећан случај, самоубиство и убиство) у 2018. години било је 1.000, од чега су насилном смрти преминуле 233 жена и 767 мушкараца.
Половина средњошколаца
Када су у питању подаци који се односе на унутрашња миграциона кретања становништва БиХ у 2018. години, број досељених/одсељених становника износио је 29.379, од чега је било 17.611 (60 одсто) жена и 11.768 (40 одсто) мушкараца.
У школској 2018./2019. години у БиХ су биле 359 предшколске установе, што је за 8,1 одсто више установа у односу на претходну годину, при чему је и број дјеце корисника предшколских установа порастао.
Број ученика у основним и средњим школама се из године у годину смањује. У школској 2018./2019. години више од половине средњошколаца је похађало техничке школе, док је сваки четврти средњошколац похађао гимназију.
Приватна предузећа
Разлике у полној заступљености су највеће у стручним школама, у којима је око 70 одсто мушкараца, а у другим врстама средњих школа заступљеније су ученице.
Од укупног броја средњошколаца, свака трећа ученица и сваки пети ученик су укључени у опште средње образовање. На укупном нивоу, у 2019. години је три четвртине средњошколаца похађало стручне средње школе и тај тренд је константан кроз године.
Постигнуће у високом образовању је индикатор који се дефинише као проценат особа старости од 30 до 34 године које су успјешно завршиле терцијарно образовање (факултете/академије/универзитете), а према том индикатору, у БиХ је за 9,6 одсто више жена завршило средње образовање у односу на мушкарце.
Према подацима Анкете о образовању одраслих, у 2016. години више од половине становништва БиХ није говорило ниједан страни језик (61 одсто), док је 30,8 одсто становништва говорило један, а осам одсто више од једног страног језика.
Закон о равноправности полова у БиХ прописује да сви статистички подаци и информације који се прикупљају, евидентирају и обрађују у државним тијелима на свим нивоима, јавним службама и установама, државним и приватним предузећима и осталим субјектима, морају бити исказани по полу.
