Иако су од завршетка рата на овим просторима прошле три деценије, статус расељених у БиХ и даље има 94.790 лица, а та цифра не пада ни пропорционално броју изграђених и обновљеним зграда и кућа у мјесту њиховог првобитног пребивалишта.
Показује то најновији извјештај Министарства за људска права и избјеглице БиХ који се односи реализацију ревидиране стратегије БиХ за имплементацију анекса седам Дејтонског мировног споразума за период 2023. и 2024. године.
Од укупног броја расељених, који су имали тај статус на крају 2024. године, највише их је живјело у Републици Српској и то њих 58.978, док у ФБиХ има 35.589 расељених, а у Брчком 223 лица.
Укупан број расељених у прошлој години у односу на годину раније смањен је за свега 363 особе.
- У односу на раније извјештаје у БиХ није дошло до очекиваног смањења броја расељених. Наиме, тај број се не смањује пропорционално броју изграђених и обновљених стамбених јединица из два разлога - наведено је у извјештају Министарства за људска права и избјеглице.
Један од разлога зашто не долази до пада броја расељених, наглашавају, је и то што се поред обнове стамбених јединица расељенима, обнављају и стамбене јединице повратника и избјеглица из БиХ.
- Поред тога, други разлог је тај да се статус расељеног лица задржава у мјесту расељења због остваривања права из радног односа и права из закона о социјалној заштити. База података о расељеним лицима се не ажурира, па је веома тешко утврдити стварни број расељених - наводе у поменутом министарству и додају да би се овај поступак унаприједио потребно је извршити ревизију статуса расељених лица.
Такође, наглашавају да је приликом обједињавања података о броју расељених особа за потребе бирачких спискова за 2024. годину, Републички секретаријат за расељена лица и миграције навео је да би ажурирање података о броју расељених особа захтијевало спровођење нове регистрације.
- Закон о избјеглицама из БиХ и расељеним лицима у БиХ би требало да буде измијењен и допуњен и то у смислу детаљнијег регулисања права повратника, права на стамбено збрињавање и права на накнаду штете за имовину која се не може вратити - стоји у извјештају.
У истом документу стоји да теренска истраживања, која је спровео УНХЦР у сарадњи са партнерима, показују да је једна трећина расељених и даље рањива група којој је потребна помоћ како би дошла до трајних рјешења, било кроз локалну интеграцију или кроз повратак у своје предратне домове.
Према статистичком извјештају УНХЦР-а широм свијета на крају 2024. године живјела је 26.821 избјеглица из БиХ. Та бројка је повећање за 38,8 одсто у односу на 2023. годину. Према подацима УНХЦР највише избјеглица из БиХ живи у Србији, Француској, Данској те Швајцарској.
Пројекти
У Министарству за људска права и избјеглице наводе да је с циљем стамбеног збрињавања најугроженијих расељених и избјеглих лица у току реализација значајних пројеката. Између осталог, ријеч је о Државном пројекту стамбеног збрињавања (ДПСЗ) у вези са Регионалним стамбеним програмом, те пројекат "Затварање колективних центара и алтернативног смјештаја путем осигурања јавних стамбених рјешења", али и пројекат помоћи Владе Хрватске за подршку повратку Хрвата из те земље у БиХ.
