Према истраживањима економиста, кроз неколико година у Босни и Херцеговини ће живјети само пензионери, а додатно питање је да ли ће пензија уопште и бити. Нови подаци говоре да је само прошле године број пензионера повећан за 11 780.
Босна и Херцеговина је крај 2020.годину дочекала са повећаним бројем пензионера који сада износи 699 121. У Републици Српској број пензионера повећан је за 6 006, док Федерација БиХ има 5 776 нових пензионера.
Са повећањем броја пензионера, повећала су се и издвајања, што је израчунао економиста Фарук Хоџић. Према његовој рачуници, прошле године смо издвојили 192,5 милиона марака више за пензије у односу на 2019.годину.
Босна и Херцеговина је крај 2020.годину дочекала са повећаним бројем пензионера који сада износи 699 121. У Републици Српској број пензионера повећан је за 6 006, док Федерација БиХ има 5 776 нових пензионера.
Са повећањем броја пензионера, повећала су се и издвајања, што је израчунао економиста Фарук Хоџић. Према његовој рачуници, прошле године смо издвојили 192,5 милиона марака више за пензије у односу на 2019.годину.
- То показује колико је морало доћи до пораста наплате доприноса да би се намириле пензије наших пензионера који су читав живот радили да би имали какву такву пензију у старости што ће у наредним годинама бити још више израженије јер је наша старосна структура неповољна - каже Фарук Хаџић, економиста.
Према посљедњим подацима, у БиХ је тренутно 1,2 радника на једног пензионера што је један од најмањих омјера у историји. То значи да ће се ови бројеви изједначити чиме се доводи у питање и стандард пензионера јер тренутна висина пензија не омогућава ни минималне услове нормалног живљења.
Зато је упитно како ће се БиХ финансијски изборити са наредним порастом броја пензионера.
- Данас већ имамо око 330 000 запослених радника који су старији од 50 година сви ће они бити дио пензионог система у наредних 10-ак 15 година и ми сада већ морамо размишљати а неповољно нам је због ковида како ћемо исфинансирати овај будући раст пензионера и то је један од великих изазова који могу оптеретити ентитетске буџете - сматра Хаџић.
Политичари проблем за сада рјешавају преласком пензионих фондова на трезорско пословање, што је најлошије рјешење, сматрају економисти, јер умјесто да се средства из буџета улажу у развојне пројекте, они ће финансирати исплату пензија.
- Ситуација је још гора када се узме у обзир и пандемија вируса корона и смањење плата које су радници доживјели јер је посао пао и крајње је вријеме да се запитамо говорећи о владама енитета, шта ми радимо за привреду и очување радних мјсета јер без радника, радних мјеста, исплате пензионих и здравствених фондова улазимо у зону нерешивих проблема - истиче Зоран Павловић,економиста.
Званични подаци говоре да најнижа исплаћена пензија у Републици Српској износи око 223 марке и њу прима око 40 000 грађана, док просјечну пензију која се креће између 394 и 400 марака прима око 80 000 грађана.
Најнижа пензија у Федерацији БиХ износи нешто преко 370 марака, а загрантована око 470 КМ. Тек 1 одсто грађана БиХ прима натпросјечну пензију коју су остварили као руководиоци у већим и развијеним привредним и административним центрима.
