Специјални агенти Министарства за унутрашњу безбједност САД ухапсили су у сриједу Кемала Кему Мрнџића (51) у његовој кући у Свомпскоту, близу Бостона.
Федералци кажу да је Мрнџић био службеник безбједности у злогласном заробљеничком логору Челебићи, гдје су српски заточеници убијани, те систематски изгладњивани, мучени и злостављани.
Мрнџић је оптужен за фалсификовање и прикривање материјалних чињеница од владе САД - коришћење америчког пасоша стеченог на превару, те посједовање и коришћење потврде о натурализацији стечене на превару и картице социјалног осигурања стечене на превару.
Мрнџић је након појављивања ред судијом пуштен уз кауцију од 30.000 долара.
Оптужени за ратне злочине живио је углавном анонимним животом у предграђу Бостона неких 25 година.
Према новооткривеној кривичној пријави, Мрнџић је био надзорник стражара у злогласном заробљеничком логору у БиХ.
Међународни кривични суд Уједињених нација за бившу Југославију (МКСЈ) утврдио је да су стражари у логору Челебићи починили бројна убиства, силовања и да су се бавили тортуром и другим облицима прогона српских затвореника у логору. Три Мрнџићеве колеге, управника логора Здравка Муцића, његовог замјеника Хазима Делића, те стражара Есада Ланџу, осудио је МКСЈ након суђења у Хагу, на којем су преживјели свједочили о мучним условима у логору.
Муцић је осуђен на 9 година затвора, Делић на 18 а Ланџо на 15.
Према тужби, бројни преживјели су од тада идентификовали Мрнџића као умјешаног у премлаћивање и друга злостављања која су тамо почињена.
Према судским документима, након завршетка рата, истражитељи МКСЈ-а су разговарали са Мрнџићем у Сарајеву и оптужили га да је умјешан у злостављања у Челебићима.
Мрнџић је потом смислио шему да побјегне из земље тако што ће прећи границу са Хрватском и наводно се пријавити као избјеглица у Сједињене Државе користећи измишљену причу.
Наводи се да је у свом захтјеву за избјеглицу и интервјуу лажно тврдио да је побјегао из свог дома након што су га српске снаге заробиле, испитивале и злостављале, и да није могао да се врати кући из страха од будућег прогона.
Примљен је у САД као избјеглица 1999. године, а на крају је постао натурализовани амерички држављанин 2009. године.
За коришћење лажно добијеног пасоша и лажно стеченог сертификата о натурализацији предвиђена је казна до 10 година затвора, након чега слиједи три године под надзором и новчана казна од 250.000 долара.
За сваку од двије преостале оптужбе, максимална казна према статуту је пет година затвора, након чега слиједи три године под надзором и новчана казна од 250.000 долара. Казне изриче судија савезног окружног суда на основу смјерница и статута Сједињених Држава који регулишу одређивање казне у кривичном предмету, преноси Serbian Times.
