Скоро у читавом равничарском дијелу БиХ који је познат по узгоју повртларских култура скоро да није било озбиљног пољопривредног произвођача, а да пред кућом није био паркиран "Тамић" како су га од миља звали.

Од Лијевча поља, Посавине и Семберије као вриједни мрави возили су воће и поврће широм тадашње Југе. Да би се дошло у посјед једног новог примјерка било је потребно и више од новца, како сада тако и тада стара добра "штела" је имала своју улогу.

Неко би за вас код Словенаца морао да ургира или гарантује да купите новог "Тамића", јер је потражња била већа од понуде. Једно мјесто је посебно дошло до изражаја, а то је највеће село у БиХ гдје је у просјеку свака кућа имала овај камион.

Семберско Црњелово највеће је село у БиХ и обухвата површину од око 6.300 хектара, од чега је највећи дио под плодним ораницама. Мали "Тамићи“ прије рата даноноћно су превозили црњеловачко поврће до пијаца у Тузли, Сарајеву, Мостару, Сплиту, Осијеку.

Током љета Црњеловчани би зарадили толико да су могли обновити намјештај у кући, купити нову бијелу технику, скућити се и оставити довољно новца и за наредну сјетву.

- Ја сам "Тамић" купио 1988. године пред Нову годину. Овдје је било тих камиона колико год хоћеш. Прије овог сам имао кратког, купљеног 1981. године и њега сам возио до куповине новог. Тада је већ било нагомилано камиона, нема куће да није имала. Послије 1991. године се мање куповало и ишло, није се смјело - прича за ИнфоБијељина Станко Новаковић из Доњег Црњелова, који додаје да се "Тамић" данас све мање вози.

Станко Новаковић/Фото: infobijeljina.com

Семберски купус у тањирима у Београду

Према његовим ријечима, остала је једино пијаца у Бијељини гдје "Тамић" данас вози.

Од почетка рата до данас се возе само кратке релације, а некада је овај "Тамић" возио семберски купус у Београд, Сарајево, Зеницу, Травник.

- Некада сам возио и ја у Београд, Сарајево, али сам претежно возио у Травник. Како је рат почео то је стопирано. Слабо има тог посла, смањило се, нема људи, одлазе са села, напуштају млади. То ће се свести да ево у овом нашем сокаку остане пар кућа само - рекао је Станко.

"Џаба паре, потражња била огромна"

С обзиром на то да је у Црњелово стизало највише нових малих камиона, који су набављани у мариборској фабрици ТАМ, Словенци су често питали гдје се налази "тај град – Црњелово".

- Колико је било домаћинстава у Црњелову, толико је било "Тамића". Гдје иду толики "Тамићи", који је то град, питали су се. Тешко сам први камион и добио, јер је била велика потражња, џаба и паре. Било је, ако имаш девизе у џепу, одеш и уплатиш у њихову банку паре и одмах можеш возити камион. Сада се тај број смањио, јер људи возе са приколицама на пијацу. И ја возим ријетко камион, и не треба ми. Не вози се много, па је у добром стању, очуван је. Возим до фабрике "Сава" и повремено лубенице на пијацу. Сви данас и који возе до Бијељине је на пијацу и то је то - рекао је Новаковић.

Видео: РТРС

Умјесто "Mерцедеса" бирали "Tамић"

Цијена "Tамића" у то вријеме је била и до 50.000 марака, а Црњеловчани кажу да се за пар мјесеци успјешне трговине поврћем могао зарадити камион.

- Овај мој "Tамић" је био 30.000 марака, а људи су 1990. године плаћали и по 50.000 тадашњих марака. У то вријеме се могло отићи у Њемачку и купити "мерцедес" за те паре. Када сам купио овај камион, није имао резервну кутијицу сијалица. Словенци су се извињавали и обећали ми послати на кућну адресу, а ја у то нисам вјеровао. Након мјесец и по дана, мени је поштар дошао и рекао да ме у пошти чека пакет. Отишао сам, не знајући од кога је могао стићи. Из Марибора је стигла кутија са резервним сијалицама - прича саговорник портала "ИнфоБијељина".