У Републици Српској је у драстичном порасту број обољелих од хроничне болести бубрега, а број дијализних болесника у посљедњих 15 година је и више него удвостручен, рекла је начелник Центра за интерну медицину Универзитетске болнице Фоча нефролог Маријана Ковачевић.
Ковачевићева је на Кардиореналном симпозијуму - научном скупу љекара Српске специјализованих за срчана и бубрежна обољења, рекла да је циљ симпозију да се скрене пажња на значај повезнаности обољења бубрега и срца, будући да најчешће хронични бубрежни болесници болују и умиру од болести срца. 

-Бубрежна болест данас најчешће настаје као посљедица дијабетеса и хипертензије, а будући да су дијабетес и хипертензија у експанзији, то је број бубрежних и дијализних болесника све већи- рекла је Ковачевићева на симпозијуму који се одржава на Медицинском факултету у Фочи. 

Она је истакла да су најбитнији превенција, одржавање адекватних вриједности шећера у крви и крвног притиска. 

Кардиолози и нефролози Универзитетске болнице Фоча и Универзитетског клиничког центра Републике Српске из Бањалуке ће на семинару размијенити искуства и представити више тема и медицинских случајева обољења у вези са кардиореналним синдромом, односно међусобно повезаним поремаћајима у раду срца и бубрега. 

Шеф Одјељења нефрологије у Универзитетском клиничком центру Републике Српске нефролог Властимир Влатковић рекао је да, као што је то и на свјетском нивоу, сваки девети становник Српске има неки облик оштећења бубрежне функције, а да то можда и не зна, те да стопа болесника који требају неки од видова замјене бубрежне функције расте годишње по стопи од седам одсто. 

-Под број један је превенција, на чему највише инсистирамо, а када превенција закаже, онда је најважнија добра дијагностика и терапијске могућности у чему имамо изванредне резултате. Опремљеност наших установа је на изузетно високом нивоу, а проблем је што су капацитети максимално искоришћени, па је тешко одржавати све то- рекао је Влатковић. 

Он је навео да је у Републици Српској тренутно 1.200 пацијената на дијализи у 14 хемодијализних центара и у три центра за перитонеумску дијализу. 

Кардиолог Универзитетске болнице Фоча Верица Продановић навела је да на овом симпозијуму љекари из Фоче и Бањалуке размјењују важна искуства у лијечењима пацијената, која траже мулитидисциплинаран приступ. 

У свом излагању Продановићева је говорила о утицају гојазности, пушења и физичке неактивности на појаву хирпетезније код адолесцената. 

-Млади су преписали од одраслих потпуно погрешан образац понашања, тако да је све више адолесцената који пуше, конзумирају алкохол у већим количинама, мало се крећу и проводе много времена поред рачунара и телевизора, што свакако има утицај на повећан проценат хипертензије и других кардиоваскуларних болести. Дакле, промоција здравих животних навика, физичке активности и здраве исхране је порука која треба да оде са овог симпозијума- рекла је Продановићева. 

Симпозијум су организовали Удружење кардиолога и Удружење нефролога Републике Српске.