Иако дјелује да је храна максимално поскупјела у кратком периоду, те да нема даље, изгледа да није баш тако.
Наиме, цијели свијет бруји о томе да би цијене могле додатно да скоче, након што је Русија обуставила испоруку житарица из Украјине.
Кретање теретних бродова који превозе украјинске житарице у Црном мору данас није одобрено, објавио је Заједнички координациони центар (ЈЦЦ) задужен за надзор медјународног споразума потписаног љетос.
- Заједнички договор није постигнут унутар Центра око изласка и уласка теретних бродова 30. Октобра - наведено је ноћас у саопштењу послије одлуке Москве да прекине учествовање у споразуму о превозу житарица потписаном 22. јула у Истанбулу због напада дроновима на руске бродове у заливу Севастопоља у Криму.
Руске власти саопштиле су у суботу да се повлаче из споразума о извозу житарица из украјинских лука, виталног за снабдијевање храном у свијету, послије напада у црноморском полуострву Крим, који Москва приписује Украјини и Великој Британији.
Руске власти су повлачење из споразума објасниле нападом беспилотним летјелицама на војне и цивилне бродове руске Црноморске флоте стациониране у заливу Севастопоља, у Криму припојеном Русији 2014. године.
Заједнички координациони центар који окупља делегате Русије, Украјине, Турске и УН у Истанбулу, прецизирао је да га је Русија информисала о својој "забринутости због безбједности терета" и то је пренијела турским и украјинским делегацијама. Из Анкаре није било званичне реакције послије те објаве.
Девет теретних бродова могло је јуче да прође поморским коридором у Црном мору, а још десет је спремно за пролаз у оба смјера, навео је Центар који надгледа добру примјену споразума.
Центар спроводи инспекцију теретњака који иду Босфором у оба смјера, празни и пуни, а то раде по два инспектора из Русије, Украјине, Турске и Уједињених нација.
Споразум о житу закључен у јулу под окриљем УН и Турске, омогућио је извоз неколико милиона тона житарица блокираних у украјинским лукама крајем фебруара.
Амбасадор Русије у САД Анатолиј Антонов изјавио је да је неправедно оптуживати Русију за повлачење из Споразума о извозу жита из украјинских лука које је проузроковано непромишљеним поступком Кијева.
Антонов је нагласио да Русија не може да настави учешће у Споразуму због озбиљних безбједносних забринутости.
- За обустављање имплементације споразума неправедно је осуђивати Русију. То се догодило због несмотрености украјинских власти. Што се тиче инсинуација о `провоцирању` глади, желимо да подсјетимо на наше сталне апеле да се храна шаље превасходно у земље у невољи. Међутим, умјесто тога добра половина цјелокупног терета свих бродова по `житној шеми` отишла је у развијене земље - рекао је Антонов.
Он каже да су Сомалија, Етиопија, Јемен, Судан и Авганистан у оквиру иницијативе за жито добили само око три одсто пољопривредних производа.
Антонов је истакао да је реакција Вашингтона на терористички напад на луку Севастопољ нечувена.
- Нисмо видјели никакву осуду непромишљених поступака кијевског режима - рекао је Антонов.
Он је истакао да постоји "потпуно занемаривање очигледних знакова умијешаности припадниха специјалних војних снага Британије" у организовању напада дроном.
Амерички државни секретар Антони Блинкен рекао је јуче да Вашингтон позива Русију да настави учешће у Споразуму.
Блинкен је оптужио Москву за кориштење хране као оружја и рекао да повлачење Русије из Истанбулског споразума "директно утиче на земље са ниским и средњим приходима и глобалне цијене хране".
Амерички председник Џозеф Бајден рекао је да је повлачење Русије из Споразума "нечувено" и да ће "повећати број гладних".
Замјеник предсједника горњег дома руског парламента Константин Косачов изјавио је послије одлуке Москве да суспендује учешће у црноморској иницијативи за жито да је Русија спремна да у потпуности замијени украјинско жито на свјетском тржишту.
Он је рекао да је око 10,5 милиона тона руског жита већ послато у земље Азије и Африке.
Британско министарство одбране је саопштило да Кремљ "продаје лажне приче", како би одвратио пажњу са догађаја у Украјини. Неименовани извор владе је за Телеграпх рекао сљедеће:
- Украјина је један од највећих извозника пшенице и житарица на свијету. Ако ограничите извоз, цијена робе расте и то се ојсећа свуда. Имаће утицај.
Давид Лаборде, виши научни сарадник на Међународном институту за истраживање политике хране, рекао је за британски медиј да би цијена пшенице могла да порасте за 10%, када се тржишта отворе сутра, 31. октобра, те да ће се ефекти осјећати у цијелом свијету још мјесецима, преноси Телеграф.рс.
- Храна је већ скупа, а ово ће је додатно поскупјети - додаје се.
