У селу Корита код Билеће данас су обиљежене 84 године од мученичког страдања народа корићког краја, када су усташе 1941. године у Корићку јаму бациле, према до сада прикупљеним подацима, 134 Срба тог краја.

Милош Сворцан, један од потомака страдалих, рекао је да су људи у овом селу били поштени домаћини који су живјели од свог рада.

- То је сметало, тако да је злочин учињен на свиреп начин - навео је Сворцан.

Предсједник Удружења Срба, Херцеговаца и пријатеља у Новом Саду Божидар Миловић рекао је да су му у Коритима страдали дјед и брат.

Миловић је поручио да треба памтити, да се овакви злочини не би поновили.

Начелник општине Билећа Миодраг Парежанин истакао је да је данашња порука из Корита да овакви злочини треба да буду осуђени и кажњени.

Парежанин је нагласио да млађе генерације треба учити култури сјећања и поштовању према жртвама.

У оквиру обиљежавања служена је литургија у Спомен-храму код Корићке јаме, а парастос страдалницима код Спомен-костурнице у селу Корита.

Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на простору Херцеговине, у њу су усташе, према до сада прикупљеним подацима, бациле 134 Срба тог краја у Другом свјетском рату.

У ту јаму су 3. и 4. јуна 1941. године, након покоља српског становништва тог краја, који су извршиле њихове комшије муслиманске усташе из мјеста Фазлагића Кула код Гацка, на најмонструознији начин бачени убијени угледни српски домаћини, дјеца, старци тог краја.

Међу страдалницима је највише било мјештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.

Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.

Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац.

Прво спомен-обиљежје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.

Код Корићке јаме саграђена је мала капела, а у центру села Спомен–костурница у коју су сахрањене кости страдалника извађене из јаме. Касније је на том мјесту подигнут и споменик.

На тај начин је овјековјечено сјећање на тај монструозни злочин над невиним Србима за који нико никада није одговарао, а истина је дуго прикривана у ранијем периоду.