Марија Кркелић је била лијепа као вила из бајке. Или, што би наш народ рекао „лијепа као глумица“. И изузетно интелигентна. У року, са високом оцјеном, завршила је 1954. године Стоматолошки факултет у Београду. Имала љубав свог живота. Могла да бира гдје ће да ради. Да ли да остане да предаје на факултету или негдје у Београду, или… Све је имала на длану. Цио свијет. А она је изабрала Билећу! За њу је ова варош била, тада, најљепша на свијету. Њен вољени супруг, др Радослав Кркелић, био је тада у Билећи.

Марија је дошла у овај град да ради и тако је Билећа добила првог стоматолога са дипломом. Првог и задуго јединог у васколикој Херцеговини.

Ординација у којој је Марија започела рад личила је на све само не на ординацију. То је била мала, мемљива просторија у којој је била једна машина на ножни погон, тј. ногом се покретао точак и тако се поправљао зуб. Затекла је само један комплет за преглед и са тим комплетом су се сви људи прегледали. Није било стерилизације. Мало се „брчне“ у воду и – сљедећи. А поред „ординације“ наслагани мртвачки сандуци.

Стажирала је на Војномедицинској академији у Београду и то четири мјесеца, пошто није било пара за дужи период, а и потреба за стоматологом је била велика.

Послије повратка са стажирања, у Билећи је отворен нови и за то доба савремени Дом здравља. Марија је оформила стоматолошку службу. Имала је зуботехничара, вишег зубара, сестру. На располагању је имала три просторије. Осавременила је ординацију. Набавила 20 комплета за преглед зуба, стерилизатор... Орална хигијена становништва подигнута је на завидан ниво.

Занимљиво је да на почетку људи нису знали како да сједну у столицу, већ би клекнули на мјесто за ноге и чекали отворених уста. Било је и случајева да бува с пацијента слети на докторицу.

За др Марију дан је био без радног времена. Поштовало се прописано радно вријеме, али су интервенције биле цјелодневне. Како неком ко дође са села, у мукама, да каже: „Дођи сутра, истекло ми је радно вријеме.“ Тога није било. Интервенисала је и у поноћ, и увијек са осмијехом и топлом, људском ријечју. Такву је памте суграђани – љепотицу, чаробног осмијеха, топле ријечи и „лаке руке“.

Др Марија је пратила стручни и технолошки напредак у својој струци. И ишла у корак с временом. Било је отпора, али њена упорност и аргументи то противљење брзо су неутралисали. Па, ми и данас тешко примамо нове ствари и идеје, а тек како ли је било тада.

Никада није на здрав зуб ставила златну навлаку, што је у том времену било модерно и на неки начин знак престижа. Између помодарства и здравља, Марија је увијек бирала здравље.

– Наш колектив красило је пријатељство и другарска атмосфера. Поштовали смо једни друге и увијек били спремни да помогнемо. И данас памтим наше јутарње кафе зачињене смијехом и искреном радошћу. Често смо одлазили на излет, у природу, а најчешће на извор Требишњице – са осмијехом на лицу причала је она.

Марија, први стоматолог, дива, задржала је љубав према Билећи и Билећанима читавог свог живота. Ону искрену љубав коју је гајила и док је шетала улицама града.

Миодраг Љумо Хрњaз, Завичајни клуб "Освит" Билећа.