У Источном Сарајеву вечерас је промовисана књига "Њемачки ратни извјештаји из Националног архива у Вашингтону: ко је с ким имао војну сарадњу и када", у којој је читаоцу на увид стављено 150 докумената са одговарајућим архивским ознакама, а коју је приредио новинар и публициста из Бањалуке Борислав Глишић.

Књига обједињује њемачке ратне документе које су заплијенили савезници након побједе над Адолфом Хитлером и уласка у Берлин, а односе се на ратне прилике у Југославији 1941-1945. године.

Документи, дати упоредо на њемачком језику и у преводу на српски, чињенично показују ко је с ким и када сарађивао за вријеме Другог свјетског рата.

Глишић је изјавио новинарима да је ријеч о књизи која је по много чему јединствена, а, прије свега, о њемачким микрофилмованим документима из Националног архива у Вашингтону.

Он је напоменуо да су документи из Другог свјетског рата и практично су њемачки ратни извјештаји.

- У књизи сам ишао логиком да документи сами говоре. Њена јединственост је у томе што је на 240 страница 150 микрофилмованих њемачких докумената, са официјалним преводом на српски језик - навео је Глишић.

Када је ријеч о припреми књиге, Глишић је додао да је хтио да то уради у три поглавља.

- У првом је ријеч о томе шта су Нијемци извјештавали о партизанима, затим о четницима и треће о формацијама Независне Државе Хрватске /НДХ/, усташама и тако даље. У књизи се налазе документи, њемачки извјештаји, о звјерствима усташа над српским народом, о Јасеновцу - истакао је Глишић.

Он је навео да је на почетку књиге предочио јавности њемачке извјештаје о партизанским нападима на Јасеновац.

- Партизани су имали нападе на Јасеновац. Све оно што су Нијемци извјештавали се налази у овој књизи. Када је ријеч о четницима, предочавају се докази о њиховој сарадњи са Нијемцима и формацијама НДХ-а - истакао је Глишић.

Глишић је изразио посебно задовољство и захвалност што је промоција књиге организована у Источном Сарајеву, у организацији Матичне библиотеке.

- Ово је за мене велика ствар да људи из овог дијела наше Републике дођу у посјед ове књиге, јер су историчари углавном окренути ка објашњавању докумената, међутим, ишао сам логиком, да документа сама говоре, односно све предочавају - рекао је Глишић.