Осим што носи титулу најсевернијег насељеног града на свету, норвешки град Лонгјирбијен (Longyearbyen) који се налази на Свалбарду посебан је по још нечему.

Наиме, у њему нико није умро већ пуних 69 година, јер је умирање законом забрањено.

Чак и ако сте цио живот провели у њему, преноси ИФЛ Сајенс, ако вам се догоди да оболите и болест је у терминалној фази, мораћете да одете с острва и да смрт дочекате на неком другом мјесту. Ако се ипак некако догоди да изненада умрете, ваше тијело ће бити хитно спремљено и нећете бити сахрањени на острву.

Ако мислите да је ово заиста бизаран закон, у праву сте, али иза њега стоји веома битан разлог: заштита осталих становника.

Давне 1950. године откривено је да се тела која су сахрањена на градском гробљу не распадају због тога што је тло стално смрзнуто, а као резултат тога вируси у лешевима могу да преживе и постоји ризик од будућих зараза.

Иако ово звучи као сценарио за хорор филм, нешто слично се догодило на северу Сибира, где је дошло до епидемије антракса 2016. године. Том приликом су се узроком заразе сматрала тела дивљих животиња која су се налазила у смрзнутом тлу које се приликом наглог пораста температуре отопило. Тада је једна особа умрла, а још 90 људи је завршило у болници.

Такође, откривено је да се вирус шпанског грипа још налази у тијелима људи који су умрли почетком вијека, а посљедња особа заражена том болешћу у овом норвешком граду умрла је 1917. године.

Насеље је на попису становништва из 2015. имало 2.144 становника, а на острву влада арктичка клима с летњим температурама од три до седам степени Целзијусових, а зими температура пада до -25.4 степени Целзијусових, преноси Индекс.

Поларна ноћ траје 111 дана (од краја октобра до марта влада потпуни мрак).