Радницима са подручја западног Балкана Њемачка ће ускоро понудити неколико могућности да лакше уђу у ову земљу и запосле се, укључујући и особе које немају обезбијеђен посао, али имају потенцијал да га нађу. Планирано је и увођење такозваних карата шансе, система базираног на поенима који у обзир узима образовање, знање језика, искуство, повезаност са Њемачком и године старости.

Након што је дошло до договора унутар владајуће, такозване семафор коалиције, њемачке власти би током ове недјеље, како је најављено, требало да усвоје либералнији закон о квалификованој имиграцији који би, како је саопштено, требало да "искусним радницима", посебно ван ЕУ, помогне да имигрирају у ту земљу и запосле се. Њемачка се нада да ће се на овај начин бар дјелимично изборити с великим недостатком, посебно квалификоване радне снаге. Према подацима министарства рада ове земље, број слободних радних мјеста током прошле године био је на рекордном нивоу - близу два милиона. Упркос кризи и све већој рецесији, њемачко тржиште рада вапи за радном снагом, а економија за људима који ће му омогућити да, са својим старим становништвом, остане економски и демографски одрживо.

Према нацрту овог закона, Њемачка планира да запосли чак 60.000 радника на годишњем нивоу с простора бивше Југославије. Како сматрају поједини аналитичари, посрнула европска локомотива је још једном одлучила да добро заграби из поузданог западнобалканског базена.

Убудуће ће постојати три начина да се дође у Њемачку. Први - признавање квалификација и диплома, као што је и до сада било могуће. Други - признавање дозвола за стручњаке с радним искуством, као и за људе с потенцијалом, али без потписаног уговора о запослењу. И трећи - људи с факултетским дипломама ће убудуће моћи допутовати у Њемачку без знања језика и без до сада уобичајеног провјеравања да ли за радно мјесто за које су заинтересовани већ постоје кандидати из Њемачке или ЕУ. Осим тога, нацрт закона дозвољава и промјену бранше, па ће досељеници моћи да обављају сваки стручан посао. На примјер, аутомеханичар ће моћи да нађе посао као логистичар. Поред тога, предвиђено је и мање препрека приликом признавања квалификација и диплома. До сада је тај процес трајао веома дуго. Према новим правилима, људи више неће морати да подносе захтјев за признавање својих диплома у Њемачкој ако имају најмање двије године радног искуства и ако је њихова квалификација призната у држави из које долазе. То правило ипак важи само за стручну радну снагу која има доходак изнад одређене границе. Међутим, и за оне који су испод те границе важи ново правило: они ће имати партнерски однос са послодавцем у процесу признавања квалификација. Моћи ће да дођу и да почну да раде још док су њихови докази о квалификацијама у процесу провјере.

Гастарбајтери

Према посљедњим званичним подацима, у Њемачкој тренутно живи и ради око два милиона људи поријеклом са простора бивше Југославије. На првом мјесту су Хрвати (420.000). Из Србије и Црне Горе у овој земљи се налази око 330.000 људи, из БиХ 210.000, а из Сјеверне Македоније око 120.000.

Планирано је да буде уведена и такозвана карта шанси која се заснива на систему бодовања. Људи могу једну годину да дођу у Њемачку да траже посао. Критеријуми за добијање те карте биће познавање њемачког или енглеског језика, старосна доб, радно искуство, веза с Њемачком и потенцијал партнерке и партнера који се досељава с носиоцем карте. Осим тога, људи који посједују ову карту моћи ће да раде 20 сати недјељно ван струке док траже посао у струци. И пробни рад је дозвољен.

Њемачка савезна Агенција за рад утврдила је постојање многих "уских грла" у њемачкој привреди, односно мањка радне снаге. То су, прије свега, занимања из здравствене његе и медицинске струке, а недостају и занатлије. Уска грла постоје и у продајној бранши, посебно у трговини храном, као и у гастрономији, а тражени су и професионални возачи. Утврђен је и велики недостатак стручњака те постоји велика потражња за докторима, фармацеутима, архитектама и грађевинским инжењерима. Потрага је и за машинским инжењерима и стручњацима за обновљиву енергију.

Биће ово, како указују економисти, још један велики изазов за овдашње људе, те највјероватније увод у неки нови и већи одлив мозгова и мишића из држава са ових наших простора, поготово уколико узмемо у обзир олакшане процедуре и финансијски аспект - упоредимо просјечне плате у Њемачкој с оним у региону. У Црној Гори је просјечна плата нешто изнад 700 евра, у Србији око 650, у БиХ нешто више од 600 евра, а у Сјеверној Македонији мало изнад 500 евра. Примјера ради, његоватељица у Њемачкој може мјесечно зарадити и до 2.500 евра, електричар 3.200, водоинсталатер 4.500, радници на грађевини, зависно од профила, од 1.500 до 5.000, а доктор 6.300 евра.

Овај нови егзодус у најави сигурно ће додатно закомпликовати ионако тешку ситуацију у БиХ, којој већ недостаје од 30.000 до 40.000 радника. Указује на ово и директор Уније послодаваца Републике Српске Саша Аћић упозоравајући да на овим нашим просторима већ постоји мањак радне снаге у секторима грађевинарства, туризма, угоститељства и пољопривреде. Наводи и да ће нови потези њемачких власти само додатно закомпликовати ионако тешку ситуацију код нас, поручујући да би се ускоро у великим проблемима могла наћи и готово читава домаћа прерађивачка индустрија. Како би се избориле с овим акутним проблемом, Аћић истиче да би овдашње власти требало да посегну са мјерама које ће у потпуности омогућити активацију домаћег расположивог радног потенцијала, али и убрзати процедуру ангажовања странаца у Републици Српској и БиХ.

- Није логично да свом становништву правимо бирократске баријере. С обзиром на стање и пројекције на тржишту рада, потребно је потпуно олакшати радни ангажман лицима до 25 година старости, првенствено ученицима и студентима, односно да тај рад буде неопорезив, као и да евидентирање тог рада буде дигитализовано кроз директан приступ јединственом регистру. Ако то не урадимо, сав тај рад ће се дешавати, али у неформалној економији. Постоје примјери како је то уређено у земљама из окружења, само је потребно примијенити дигитализовану процедуру и праксу из региона у нашем пореском систему. Потпуно су се промијениле околности везане за неформалну економију, а наше реакције су и даље веома споре - истакао је Аћић поручујући да би власти требало да убрзају и процедуре запошљавања странаца како би надомјестили недостатак радне снаге, који очигледно постаје хронични проблем послодаваца.

Стручњаци већ годинама упозоравају на овај проблем, пред којим су власти до сада жмуриле, а један од њих је и макроекономски стручњак Фарук Хаџић. Како је навео у једној од својих анализа на ову тему, БиХ ће сигурно доћи до фазе када ће морати увозити радну снагу како би уопште био одржан ниво економског, каквог-таквог, раста. Сматра и да простори Балкана нису толико атрактивни иностраним радницима из окружења па ће у БиХ највјероватније све више долазити радници из источне Азије и Африке.

Најтраженија занимања:

- његоватељи

- доктори

- архитекте

- возачи

- занатлије

- конобари

- продавци

- грађевинци

- информатичари

Аутор: Вељко Зељковић