Обиљежавање 27 година од распуштања злогласног логора „Силос“ у мјесту Тарчин, у општини Хаџићи, биће уприличено у петак, 27. јануара, у којем је више од 600 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, од којих 24 није преживјело.
Логор „Силос“ остаће упамћен као један од три највећа логора на територији садашње ФБиХ, али и један од 126 казамата на подручју ратног Сарајева.
Предсједник Удружења логораша Сарајевско-романијске регије Слободан Мркајић рекао је Срни да је скуп заказан на Тргу „Србија“ у Источном Новом Сарајеву, а да ће колона кренути са истог мјеста у 11.00 часова.
Мркајић је истакао да ће парастос бити служен у цркви Светих апостола Петра и Павла у Осенику у насељу Пазарић, а да је долазак испред логора „Силос“ планиран у 12.40 часова.
Према његовим ријечима, обиљежавању, које се организује трећи пут, требало би да присуствују представници институција Републике Српске, града и општина из састава Источног Сарајева.
Већина логораша који су дочекали слободу данас углавном живи у прекоокеанским земљама, далеко од мјеста злочина и злогласног логора који је затворен на Светог Саву 27. јануара 1996. године, и то два мјесеца од парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.
Ранија свједочења српских логораша потврђују да је логор „Силос“, који су муслиманске власти основале 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, имао све елементе злогласног логора „Аушвиц“ из Другог свјетског рата.
У њему су углавном били затворени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста, мушкарци од 14 до 85 година и 11 жена, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће, те 11 резервних војника, заробљених на борбеној линији у Хаџићима.
Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији осамдесетпетогодишњи Васо Шаренац, који је умро у „Силосу“ на температури која је увијек била за 10 степени нижа од спољашње.