У Цркви Светих Петра и Павла у Осенику служен је парастос поводом три деценије од затварања логора „Силос“, а потом је положено цвијеће на капију некадашњег казамата у Тарчину у којем је током рата било заточено 600 српских цивила, од којих су њих 24 умрла усљед физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу.
Парастосу, који је служио протојереј-ставрофор Миљан Рађеновић, осим вјерника, бивших логораша и чланова њихових породица, присуствовали су и Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић, замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац, предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина Виктор Нуждић, који су положили вијенце и цвијеће на капију логора.
Први пут помену су присуствовали представници ОЕБС-а и Амбасаде Велике Британије у БиХ.
Према ранијим свједочењима српских логораша и званичника Републике Српске логор „Силос“ у Тарчину био је и остао симбол страдања српског народа у протеклом рату.
„Силос“, као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија РБиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.
Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвица.
У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста.
Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година и умро је у „Силосу“ на температури која је увијек била нижа за десет степени у односу на спољну.
Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће.
О распуштању логора „Силос“ затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста.
Логор су напустили 26. јануара 1996. године, док су посљедња 42 затвореника изашла дан касније, чиме су коначно затворена врата овог казамата.
Суд БиХ је у јулу 2021. године изрекао другостепену пресуду којом је шесторицу бивших припадника такозване Армије БиХ за стравичне злочине у „Силосу“ осудио на укупно 42 године затвора.
Бивши командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић осуђен је на 10 година затвора, по осам година добили су некадашњи начелник Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадил Човић и бивши управник логора „Силос“ у Тарчину /до августа 1994/ Бећир Хујић.
Командир Полицијске станице у Пазарићу Мирсад Шабић је осуђен на шест година, док су на по пет година осуђени некадашњи управник "Силоса" /од августа 1994/ Халид Човић и бивши стражар у овом логору Нермин Калембер.
Њих шесторица су осуђени за противзаконито затварање и нечовјечно поступање према цивилима српске и хрватске националности заточеним у „Силосу“, касарни Крупа у Зовику и Основној школи „9. мај“ у Пазарићу, као и за ускраћивање права на суђење и одвођење на принудне радове цивилног становништва.
