У БиХ оружје постаје све траженија роба, не само за извоз и увоз, већ и међу грађанима који све чешће купују и региструју оружје. Званични подаци показују да је у посљедњих неколико година дошло до значајног пораста броја издатих дозвола и укупног броја оружја у цивилним рукама.

Према најновијем извјештају Координационог одбора за контролу малог оружја и лаког наоружања у БиХ, укупан број регистрованог оружја порастао је са 280.819 комада у 2020. години на 372.143 у 2025. години. То значи да су грађани купили и регистровали готово 92.000 нових комада, а највећи скок забиљежен је током 2020. и 2021. године, када је повећање износило око 45 одсто.

Стручњаци истичу да овај раст указује на промјене у понашању грађана. Све већи број људи одлучује да се легално наоружа, што може бити резултат осјећаја несигурности, повећане доступности оружја, али и културних и историјских фактора.

Шта кажу социолози

Социолог Иван Шијаковић наводи за „Глас Српске“ да је посједовање оружја некада било статусни симбол и дио традиције, али и средство у којем су људи тражили осјећај сигурности. Коментаришући посљедње повећање броја издатих дозвола, он каже да би било занимљиво знати колики је удио ловачког оружја међу ових 92.000 нових комада, али да и без тог податка бројка остаје забрињавајућа.

- Мислим да би требало провјерити на који начин су ти људи добили све те дозволе, да ли су извршене све провјере, како безбједносне, тако и психолошке. Наравно, ту је и социолошки аспект. Вјерујем да су велика политичка превирања, безбједносни изазови, али и неодмјерене изјаве појединих политичара били дио покретача овог тренда, који никада доброг није доносио – упозорава Шијаковић.

Објашњавајући разлоге зашто људи на овим просторима имају снажан однос према оружју, Шијаковић указује на више историјских и културних фактора.

Балканска подручја дуго су била изложена ратовима, конфликатима и страним освајањима, те је оружје традиционално служило за заштиту породице и имовине. Када је ријеч о културним и традиционалним факторима, он истиче да оружје у многим дијеловима Балкана представља културни симбол, а лов и оружане колекције деценијама су дио живота и друштвених ритуала, док је у неким срединама посједовање оружја питање престижa или породичног насљеђа.

Као битан аспект, наводи и осјећај несигурности, изазван политичком нестабилношћу, економским проблемима и локалним безбједносним изазовима, што, према његовом мишљењу, додатно мотивише људе да се наоружају како би осигурали себе, породицу или имовину.

- Ту је и легалност и приступачност оружја на Балкану, што сигурно подстиче већу распрострањеност оружја у цивилним рукама. Наравно, не треба заборавити поменути и неодмјерене и запаљиве изјаве појединих политичара, које сигурно представљају додатни окидач за куповину оружја – додаје Шијаковић.

Трендови на западном Балкану

Нажалост, овај тренд није специфичан само за БиХ. Цијели западни Балкан карактерише висока стопа посједовања оружја у приватним рукама. Према једном истраживању међународне организације са сједиштем у Женеви, у Србији, Црној Гори, Сјеверној Македонији, Албанији и БиХ налази се око шест милиона комада ватреног оружја. У Србији и Црној Гори просјечан број оружја по 100 становника износи око 39 комада, што је европски рекорд, док је у БиХ 31. За поређење, у Француској бројка износи око 15 комада, а скандинавске земље као Шведска и Норвешка имају релативно висок број оружја због традиције лова, али уз строг режим контрола.

Земље са најмањим бројем оружја по становнику у Европи су Исланд, Велика Британија, Ирска и Италија, са бројем који се креће од шест до десет комада по 100 становника. Јапан представља екстремни примјер са само 0,6 комада. Посједовање оружја готово је потпуно ограничено на ловце и полицију. Слична ситуација је и у Јужној Кореји, гдје је број оружја око један комад по 100 становника, а могу га имати само лица са специјалним дозволама.

Неславни рекордери

Сједињене Америчке Државе представљају свјетског рекордера у посједовању оружја. Према званичним статистикама, у овој држави се налази више од 400 милиона комада ватреног оружја, не узимајући у обзир  нелегално оружје, што је у просјеку око 120 комада по 100 становника.